NEPOTČINJENI GLAVNI KAMEN SPOTICANJA: Može li francuska vlast da se ujedini s levičarima u drugom krugu parlamentarnih izbora
Čitava Evropa pita se da li bi francuski šef države Emanuel Makron i predsednička koalicija mogli s levičarskom unijom da sklope savez i nadjačaju krajnje desničarsko Nacionalno okupljanje u drugom krugu parlamentarnih izbora u Francuskoj koji će biti održan u nedelju.
Foto: Goran Čvorović
Glavni kamen spoticanja su Nepotičinjeni Žan-Lika Melanšona, koje u Francuskoj optužuju za otvorene izjave protiv Jevreja i bogatog dela populacije. Ispostavilo se da bi za Makrona dogovor čak i sa delom Nepotčinjenih bio moguć, pod uslovom da nisu imali otvorene antisemiteske istupe u prethodnom periodu. Najbliži predsednikovi saradnici su zato u proteklom periodu "češljali" dosijee svih levičarskog kandidata na 577 izbornih mesta, mereći svaku njihovu reč.
Makron je podsetio ministre da su se levičari žrtvovali na prethodnim izborima da bi se napravio blok protiv krajnje desnice, i poručio im da je vreme da uzvrate istim gestom. Ali, neki od njih su se pobunili. Više ministara, na čelu s Brinom Le Merom čiji je resor ekonomija i koji dolazi iz redova desnice, ne žele da se priklanjaju ni jednima, ni drugima. Jasno je da Gabrijel Atal više neće moći da ostane premijer od nedelje, kao i da predsednička većina više neće moći da formira vladu, pa ministri ništa ne gube da bar pokušaju da zadrže poslaničko mesto.
Postavlja se pitanje i koji bi bio interes aktuelne vlasti da prave blok s levičarima, ukoliko bi premijer ispred levice bio Melanšon, kao političar koji se među levičarima "gura" u prvi plan, a koga neki vide kao većeg "neprijatelja" demokratije od Marin Le Pen, zbog kritike Jevreja i krupnog kapitala. Takođe, predsednik Makron je istakao da je raspisao vanredne izbore da bi se situacija "razjasnila", jer ni do sada nije bilo apsolutne većine u skupštini. Nema računice da se i dalje nastavi s takvom situacijom, ukoliko niko ne uspe da ostvari natpolovičnu prevagu. A tome bi praktično jedino mogli krajnji desničari.
Da bi donekle privoleo levicu, premijer Gabrijel Atal je saopštio da je odustao od reforme osiguranja socijalne pomoći za nezaposlene, iako smatra da je ona ispravna, dodajući da je shvatio da "mora drugačije da se vlada". Istovremeno, pariska berza se malo uravnotežila posle pada, imajući u vidu da krajnja levica nije uspela da napravi prodor, s ozbirom na to da je ona najveći protivnik liberalnog kapitala.