GNEV BRITANACA UZDIGAO STARMERA : Ishod izbora na Ostrvu najpre rezultat totalnog kraha političih poteza konzervativaca

POSLE 14 GODINA TORIJEVCI U OPOZICIJI, LABURISTI FORMIRAJU VLADU, A STARMER U DAUNING STRITU

Novi premijer obećava da je teret konačno skinut sa pleća britanskog naroda, pošto još od pobede Tonija Blera, nijedan premijer na Ostrvu nije tolikim brojem glasova "katapultiran" u državni vrh. Upravo sa Blerom Starmera najčešće i porede, jer obojica pripadaju umerenom krilu Laburističke partije. I sam Starmer je nedavno rekao da "često razgovara sa Tonijem", kao i da je od njega tražio političke savete "za prelazak iz opozicije na vlast".

Ekonomski eksperti, međutim, ističu da su Bler i Starmer "nasledili" dve potpuno različite države. Prvi je kasnih devedesetih vladao optimističnom Britanijom, koja je beležila snažan ekonomski rast i procvat pop kulture, dok današnja zemlja koju će voditi Starmer grca u problemima, od ekonomske stagnacije, preko visoke inflacije, do rastuće nejednakosti i povećanog priliva ilegalnih migranata.

Starmer ima reputaciju mirnog i nenapadnog - ako ne i pomalo dosadnog političara, čije je glavno obećanje da će vratiti stabilnost u haotični politički život zemlje. A da je i sposoban za radikalne poteze pokazalo se tokom njegovog obračuna sa "neposlušnim levim krilom Laburističke partije" i samim bivšim liderom laburista Džeremijem Korbinom, koji je izbačen iz stranke zbog optužbi za antisemitizam.

Starmer je za slogan svoje kampanje izabrao samo reč "promena", ali koliko toga će on zaista moći da preokrene ostaje otvoreno pitanje. Odbacio je mogućnost povratka Velike Britanije u EU, tvrdeći da se to neće dogoditi "tokom njegovog života", ali posledice "razvoda" Londona i Brisela ostale su mu svakako kao teško breme u nasleđe.

Od Starmera i njegove laburističke vlade ne treba očekivati promenu pravca britanske spoljne politike. U manifestu laburista ističe se da će stranka ostati "postojana" u "vojnoj, finansijskoj, diplomatskoj i političkoj podršci Ukrajini", kao i da će "Vladimir Putin biti pozvan na odgovornost za ilegalni rat u Ukrajini". Laburisti su se obavezali i da će "raditi sa saveznicima na zapleni i korišćenju zamrznute ruske državne imovine za podršku Ukrajini". Labursti se zalažu i za članstvo Ukrajine u NATO. Stiče se utisak da će "dosadni" Starmer vođstvo u spoljnoj politici ipak prepustiti drugim zapadnim liderima, pre svih onima u Vašingtonu, ocenjuju pojedini mediji.

Šin Fejn

IRSKA nacionalistička stranka Šin Fejn prvi put je najveća partija Severne Irske u britanskom parlamentu, pošto je zadržala sedam mesta osvojenih na izborima 2019, uprkos opredeljenju da u London ne šalje predstavnike. Šin Fejn je 2022. godine postala prva nacionalistička partija koja je osvojila najviše mesta u regionalnoj skupštini od stvaranja Severne Irske 1921. i pobedila na izborima u lokalnim skupštinama godinu kasnije.

Tramp čestitao Faražu

REPUBLIKANSKI kandidat na izborima za predsednika SAD Donald Tramp čestitao je svom desničarskom savezniku Najdželu Faražu, lideru Reformističke stranke, na osvajanju poslaničkog mesta u britanskom parlamentu. Tramp nije ni pomenuo pobednika britanskih izbora Kira Starmera. Faražova partija obezbedila je četiri mesta na izborima, zahvaljujući glasovima onih koji su podržali njenu antiimigrantsku politiku, navodi "Independent".

Vučić: Novi putevi saradnje

PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić čestitao je Kiru Starmeru na pobedi: "Čestitam Vam sa željom da velike i teške zadatke koji su pred Vama obavljate sa uspehom, na dobrobit svih Vaših građana. Srbija ostaje iskreno posvećena jačanju odnosa sa Velikom Britanijom i otvaranju novih puteva saradnje u oblastima od obostranog interesa", naveo je Vučić.

Zastupao Hrvatsku protiv SRJ

KAO advokat Kir Starmer je zastupao Hrvatsku pred Međunarodnim sudom pravde u tužbi koju je 1999. podneo Zagreb protiv vlasti u Beogradu, tereteći je za genocid koji su snage SFRJ i SR Jugoslavije navodno počinile na hrvatskoj teritoriji. Starmer je u ime Hrvatske odgovarao i na argumente iz protivtužbe Srbije zbog akcije "Oluja".

- Motiv srpskog rukovodstva bio je da dominira trećinom hrvatske teritorije, ali način prisvajanja teritorije otkriva nameru srpskog vođstva i JNA da trajno iskoreni hrvatsko stanovništvo kako bi se ona pretvorila u državu pod srpskom dominacijom - govorio je Starmer 2014. godine.