U BRITANIJI POLITIČKI POTRES : Sunakovi konzervativci posle 14 godna suočeni sa debaklom, liberali očekivali trijumf

Sunak je raspisao opšte izbore ranije nego što je očekivano, jer su najpre planirani na jesen. Zemlja ima 650 izbornih jedinica, a glasači u svakoj biraju po jednog poslanika za Donji dom parlamenta. Glasalo se u svim konstitutivnim jedinicama, Engleskoj, Škotskoj, Velsu i Severnoj Irskoj.

Kad svi listići budu prebrojani, kralj će zatražiti od lidera stranke sa najviše poslanika da, kao premijer, formira vladu, dok će predsednik stranke sa sledećim brojem mandata, postati vođa opozicije. U slučaju da nijedna stranka ne osvoji većinu, što je ovog puta verovatno samo u teoriji, parlament će biti "zamrznut", a najveća stranka bi mogla da formira koalicionu vladu, ili obrazuje manjinsku, računajući na glasove drugih stranaka prilikom izglasavanja zakona. Ankete, međutim, prognoziraju vrtoglavu prevagu laburističkog tasa na nacionalnog vagi, iako se Sunak nadao preokretu zbog nedavnog usporavanja inflacije i naglaska na reformi socijalne pomoći.

Uoči izbora, gotovo svakodnevno, stizale su loše vesti za njegovu Konzervativnu stranku koja se smatra(la) jednom od najuspešnijih političkih snaga u zapadnom svetu. Neke ankete su joj predviđale znatno manje od sto skupštinskih fotelja, što bi bio pravi debakl, budući da su na prošlim izborima 2019, pošto se u Britaniji parlament bira na pet godina, od 650 zauzeli čak 365 mesta. Istovremeno, Sunak bi mogao da postane prvi premijer u istoriji koji nije prošao u sopstvenoj izbornoj jedinici!

Stručnjaci smatraju da je Starmer, ranije na čelu Kraljevske tužilačke službe i direktor Javnog tužilaštva, samo delom zaslužan za predviđani uspeh njegovih socijaldemokrata, jer su, kako tvrde, krivi sami konzervativci.

Torijevci su izgubili pravo da vladaju, konstatuje konzervativni "Sandej tajms", a "Fajnenšel tajms" komentariše da je "Britaniji potreban novi početak". Politikolog Tim Bejl sa Univerziteta Kraljica Meri u Londonu ocenjuje da je 14 godina duga vladavina konzervativaca bila katastrofalna. Birače su odbili pre svega haos i skandali pod Sunakovim prethodnicima Borisom Džonsonom i Liz Tras.

Reforma Ujedinjenog kraljevstva, antimigrantska desničarska stranka Najdžela Faraža trebalo je, po svim računicama, da bude na trećem mestu. Liberalne demokrate, nekada treća najveća stranka u zemlji sa doslednih desetak procenata biračkog tela, nadali su se da će uspeti da ostvare uspeh na izborima. Njima bi, naime, mogla da pripadne uloga vlade u senci koju u Britaniji tradicionalno ima opozicija, a koja bi ovog puta mogla da izmakne konzervativcima. To bi za njih bio veliki gubitak, a za liberalne demokrate ogroman dobitak, jer vlada u senci predsedava skupštinskim odgvorima i dobija znatno više vremena za obraćanje u parlamentu nego manje opozicione stranke.

Dojče vele piše da se "vratolomijama kao što je bandži džamping lider stranke Ed Dejvi tokom predizborne kampanje pobrinuo da njegova partija bude nacionalna tema. Diljem Britanije, a naročito u južnoj Engleskoj, vide ih kao kredibilnu političku alternativu.

Faktor Faraž

PITANjE je da li Torijevci mogu da se afirmišu u opoziciji zato što je to mesto zapravo zauzeo Najdžel Faraž koji, je sa svojom strankom Reforma UK, igrao ključnu ulogu u pokretanju Bregzita. Tiradama protiv migranata i kritikama Konzervativne partije, Faraž, poznat po bliskosti sa predsedničkim kandidatom SAD Donaldom Trampom i uzdržanosti prema šefu Kremlja Vladimiru Putinu, pojačao je pritisak na Rišija Sunaka sa desne strane.

Na Ostrvu "skreću" ulevo

ZA razliku od većine država koje se na ovogodišnjim izborima pomeraju udesno, Britanija je jedna od retkih za koje se očekuje da će se pomeriti ulevo. Kontrast je posebno oštar sa susednom Francuskom, gde se očekuje da će, ovog vikenda, centristički pokret predsednika Emanuela Makrona i koalicija levičarskih partija izgubiti od krajnje desničarskog Nacionalnog skupa Marine le Pen.

Trend u Britaniji se delimično može objasniti time što su birači siti konzervativaca desnog centra. Ali, to je takođe rezultat britanskog sistema glasanja, u kom su manje stranke u nepovoljnijem položaju. "Ne postoji ništa što bi sugerisalo da su Britanci više levičari, ili manje populisti ili da više vole imigrante, veoma su slični biračima na evropskom kontinentu", ocenjuje Sara Hobolt, profesorka politike na Londonskoj školi ekonomije. Ključna razlika je, smatra, izborni sistem.