GDE JE MAKRON? Francuski predsednik nestao usred izborne krize

Njegovo pojavljivanje tokom glasanja u primorskom gradu Le Toukuet u nedelju privuklo je veliku pažnju na društvenim mrežama, ali uprkos tome, istina je da se Makron nedavno povukao iz očiju javnosti. Osim planiranih međunarodnih obaveza, u francuskoj javnosti se nije pojavljivao praktično dve nedelje, i to usred velike političke krize.

Kako navodi Politiko, umesto da se Makron pojavi na televiziji kako bi utešio i ohrabrio svoje pristalice nakon njegovog zapanjujućeg poraza u prvom krugu parlamentarnih izbora, Jelisejska palata je objavila samo kratku izjavu predsednika u kojoj poziva na jedinstvo među ljudima.

Uklanjanje Makrona iz kampanje

Po prvi put, Makronov centristički savez, izmrcvaren i potučen nakon poraza na evropskim izborima u junu, vodi očajničku bitku bez svog lidera. Realnost je da ga njegovi saveznici ne žele u predizbornoj kampanji, a Makronovo lice je čak skinuto sa predizbornih plakata.

- Rečeno mu je da prestane sa kampanjom i nije zapravo da je čuo našu poruku, već je bio više primoran da je čuje - rekao je anonimni zvaničnik Makronove Renesansne partije.

- Predsednik je potcenio koliko je francusku javnost zapravo odvratila njegova ličnost - dodao je zvaničnik. Poslednjih nedelja nekoliko partijskih lidera pozvalo je Makrona da ostane po strani u kampanji, a korišćen je i termin „demakronizacija”. Jedan ministar je na javnoj televiziji priznao da je Makronov imidž „istrošen”.

Makronova nova realnost

Nova realnost svakako nije prijatna za Makrona. Ali on se priprema za svoju sledeću bitku, koja će vladati Francuskom nakon, kako se očekuje, ubedljivog poraza u drugom krugu izbora u nedelju. Francuski predsednik će možda morati da uđe u vladu „kohabitacije“ sa krajnje desničarskom partijom Nacionalnim okupljanjem Marin Le Pen, za koju se očekuje da će imati najviše mesta u novom francuskom parlamentu.

Poslednjih dana Makron je bio zauzet konsolidacijom svog uticaja, imenovanjem nekoliko najviših zvaničnika u Francuskoj i guranjem saveznika da osvoje ključne poslove u Briselu, što je izazvalo optužbe Le Penove da je izveo „administrativni udar”.

Predsednik takođe razmatra različite postizborne scenarije, koji uključuju ubedljivu pobedu krajnje desnice, nestabilni parlament sa Narodnom skupštinom kao najvećom grupom i koaliciju koja isključuje krajnju desnicu ili Makronovu saradnju sa širokom levicom. -krilni savez (Novi narodni front), od kojeg se očekuje da osvoji drugi najveći broj mandata na izborima.

Postizborni scenariji

Nekoliko Makronovih saveznika iznelo je mogućnost izgradnje manjinske koalicije, slične onoj u Španiji ili Nemačkoj.

- Možda je to prilika da ponovo osmislimo način na koji vladamo - rekao je francuski premijer Gabrijel Atal, dodajući da bi izbori mogli da dovedu do „pluralne Narodne skupštine“ sa „nekoliko političkih grupa sa desnice, levice i centra koje bi mogle zajedno da glasaju posebno o svakom pitanju“, rekao je on.

Ali taj scenario nije previše realan s obzirom na Makronovu averziju prema krajnje levim i desnim partijama, a levičarska koalicija uverava da se ovoga puta neće podeliti na više blokova, kao što je ranije bio slučaj.

Teška kohabitacija

Posle nedelje, Makron će morati da se okrene izboru novog premijera, što bi moglo da potraje nedeljama ako ne bude jasne većine u parlamentu.

- On će ponovo preuzeti vođstvo kao garant francuskih institucija“, rekao je ranije citirani partijski zvaničnik. Ako krajnja desnica dobije ubedljivu većinu, Makron bi bio pod pritiskom da imenuje lidera Narodne skupštine Džordana Bardelu za premijera. U suprotnom, predsednik bi mogao da se upusti u dugotrajne koalicione pregovore sa svojim trenutnim rivalima na levici i desnici.

Ali, u svakom slučaju, to će za Makrona biti teška kohabitacija u naredne tri godine, njegova popularnost opada iz dana u dan, a vladanje zemljom zahtevaće naporne i dugotrajne pregovore i razne kompromise i ustupke.