VOLEO JE SRPSKU UNIFORMU: Kako je Rolan Dima, šef diplomatije Fransoa Miterana, zavoleo Srbe

Usred njegovog mandata, prekrajale su se granice u bivšoj Jugoslaviji, a Dima je kasnije u ekskluzivnom intervjuu za "Novosti" potanko prepričavao kako su se odvijala "natezanja mišica" između Berlina i Pariza, često protivno njegovoj, i volji tadašnjeg francuskog predsednika Fransoa Miterana.

- Situacija nije bila laka. Evropski kontekst nije baš išao naruku Srbima – kazao je tada Dima.

Naglasio je u ono vreme veliki pritisak Nemaca. To se naročito osetilo neposredno pre Mastrihta, krajem 1991, kada se vodio razgovor na radnoj večeri na evropskom sastanku o političkoj saradnji.

- Situacija je bila napeta. Rekao sam da je, u trenutku kada želimo da stvorimo zajedničku evropsku spoljnu politiku, paradoksalno da istovremeno neki od nas donose jednostrane odluke. Kritikovao sam stav Nemaca koji su nameravali da prvi i sami priznaju Hrvatsku. Dogovor je bio da zemlje bivše Jugoslavije priznamo kasnije, zajedničkim odlukama. Genšer se sa tim saglasio. Ali, tokom večere, Kol ga je neprestano zvao telefonom. Genšer bi se svaki put vraćao za sto vrteći glavom. Kol je od njega tražio da odmah priznaju Hrvatsku. Tako je i bilo – preneo nam je Dima tok događaja "iz prve ruke."

Bilo je i drugih pritisaka, isticao je Dima, a to se pre svega odnosilo na Vatikan. Tadašnji predstavnik Francuske pri Svetoj stolici, kardinal Toran, poverio mu se da je sve oko priznavanja Hrvatske pripremila Katolička crkva, a da su incijativu pokrenuli hrvatski biskupi.

Jednom su, otkrio nam je, bili nadomak dogovora:

- Pozvali smo Miloševića da dođe na razgovor u Pariz. Bio je to 11. mart 1993. Postojale su teškoće zbog pozicije Amerikanaca i Nemaca. Miteran je ostao s Miloševićem u razgovoru do dva ujutro. Činilo nam se da je rešenje blizu. Mislili smo da smo uspeli. Međutim, Amerikanci su ponovo ostali tvrdi.

Na pitanje da li je Francuska mogla da uradi više za Srbe, bez dvoumljenja je odgovorio:

- Mogli smo, pre svega, da uradimo manje za ostale, kada se radilo o priznavanjima drugih zemalja! Trebalo je da unesemo više osećanja u odnose sa Srbima. To nam je tada nedostajalo. Nemci su nas pretekli. To je činjenica, i to je sada istorija.

Dima je u razgovoru za "Novosti" potvrdio i da je Fransoa Miteran mnogo voleo Srbe. Do te mere, da su ga u francuskoj štampi, govorio je, tada i kritikovali zbog toga. Preneo je i da Miteran nikada ne bi pristao da se bombarduju Srbi, i da je hrabro stajao iza te odluke.

Rolan Dima se protivio nezavisnosti tzv. Kosova. Isticao je da to nije u skladu s međunarodnim pravom i da razume osećanja Srba po tom pitanju. Otkrio je i da je njegova ljubav prema Srbiji datirala još iz vremena kada je bio dete i dok mu je otac prepričavao događaje iz Prvog svetskog rata.

- Sakupljao sam tada figurice starih ratnika. Imao sam kolekciju srpskih vojnika. Obožavao sam njihovu uniformu. U mladosti sam se dosta interesovao za srpsku istoriju. Impresioniran sam hrabrošću i odvažnošću Srba. Velike ste patriote. Gajim snažna osećanja prema Srbima, čak i onda kada kažu da imate težak karakter – rekao nam je Dima.

Dobro je poznavao Srbiju. Boravio je u njoj više puta, i dok je bio na funkciji, ali i kasnije, privatno, kao običan građanin.

OSVAJAČ ŽENSKIH SRCA

Učesnik pokreta otpora, čovek koji je 60 godina bio na francuskoj politčkoj sceni, poslanik, ministar u više navrata, šef diplomatije i predsednik Ustavnog saveta, Rolan Dima je bio renomirani advokat, ali i esteta, ljubitelj elegantnih cipela i osvajač ženskih srca. Karijera mu se završila izbijanjem skandala u vezi s naftnom kompanijom "Elf" zbog optužbi da je protežirao zaposlenje jedne od svojih ljubavnica u ovoj firmi, posle čega je bio primoran da podnese ostavku na funkciju predsednika Ustavnog saveta 2000. godine.