PUTIN I SI SAD OKUPILI AZIJU: Samit lidera Šangajske organizacije za saradnju počeo u Astani, prestonici Kazahstana

Skup se završava danas, a na marginama samita sastaje se predsednik Rusije Vladimir Putin odvojeno sa liderima Kine Si Đinpingom i Turske Redžepom Tajipom Erdoganom. Samitu prisustvuje i generalni sekretar UN Antonio Guteres.

Na kraju samita biće potpisana 24 paketa dokumenata i prihvaćena deklaracija o privrženosti principima dobrosusedstva i jedinstva. ŠOS su osnovale Rusija i Kina 2001. godine, a članice su Indija, Iran, Kazahstan, Kina, Kirgizija, Rusija, Tadžikistan, Pakistan i Uzbekistan. Kao posmatrači prisustvuju predstavnici Avganistana, Belorusije i Mongolije. Zemlje partneri su Azerbejdžan, Jermenija, Kambodža, Nepal, Ujedinjeni Arapski Emirati, Turska i Sri Lanka. Očekuje se da će na samitu Belorusija postati punopravan član ŠOS.

Domaćin ŠOS-a, predsednik Kazahstana Kasim Tokajev, smatra da da ta organizacija mora proširiti kontakte sa drugim međunarodnim organizacijama. I pre početka skupa kineski politikolozi su najavljivali da će Putin i Si pozvati zemlje "globalnog juga" da se zbliže u borbi protiv hegemonizma SAD.Upravo zato i raste interes za saradnju sa zemljama ŠOS-a i BRIKS-a.

Nije tajna da se bivše sovjetske republike u Aziji rukovode starim principom "ko da više, privlačniji je". Rusija je privlačnija kad se radi o rešavanju energetskih problema, jer ima najmodernije atomske tehnologije. U Centralnoj Aziji nema konkurencije Kine i Rusije, jer investiranje Pekinga ne ugrožava interese Moskve.

Zapadne zemlje obećavaju investicije bivšim sovjetskim republikama, ali se ti planovi teško ostvaraju zbog rizika.

U Pekingu smatraju da i dalje postoje tri zla koja mogu da spreče širenje saradnje Kine i zemalja centralne Azije - separatizam, ekstremizam i terorizam. Kina strahuje od širenja terorizma iz susednog Avganistana. Širenje ekonomske saradnje raduje lidere centralnoazijsskih država. Amerikanci, inače, nastoje da otežavaju odnose Kine sa zemljama tog dela Azije.

Ruski predsednik se juče sastao sa brojnim liderima, uključujući predsednika Mongolije Uhnagijina Hurelsuha i Azerbejdžana Iljhama Alijeva. Posebna pažnja je bila posvećena tansportnom koridoru koji bi povezao sever Rusije sa Azerbejdžanom i lukom Mumbaj u Indiji. Putin se sreo i sa premijerom Pakistana Šahbazom Šarifom, ističući povoljnu perspektivu odnosa u enegetici i poljoprivredi. Pre svečane večere, Putin je razgovarao sa domaćinom, predsednikom Kazahstana Kasimom Tokajevom.

Iako ne dramatizuju probleme koji su se pojavili u odosima Rusije i Turske, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je kazao da se oni moraju rešavati. Radi se o problemima u trgovini zbog pritiska i pretnji Vašingtona turskim kompanijama i bankama.

VOJNA PARADA U MINSKU POVODOM 80. GODIŠNjICE OSLOBOĐENjA BELORUSIJE

U MINSKU je je održana vojna parada povodom 80. godišnjice oslobođenja Belorusije od nemačkih osvajača. Predsednik Aleksendar Lukašenko govorio je da se u svakom selu i gradu njegove zemlje pamte velike žrtve za oslobođenje.

Na paradi je prikazano najmoćnije oružje koje ima beloruska armija. Reč je o "iskanderima-M" koji mogu da nose atomske glave, zatim beloruskim raketama "polonez", kao i raketnim PVO sistemima "S-400 trijumf". Predstavljen je i veliki broj raznih oklopnih vozila, kao i širok spektar bespilotnih letelica.

Marširalo je oko 5.000 vojnika i oficira raznih rodova. Zajedno sa beloruskim vojnicima, tu su bile i paradne jedinice Azerbejdžana, Kazahstana, Tadžikistana, Kirgizije, Uzbekistana i Kine. (M. St.)