ORBAN ISPOSTAVIO RAČUN ZELENSKOM: Kijev spreman da ispuni 11 zahteva Mađarske da Budimpešta ne iskoristi pravo veta u EU

Mađarski premijer je kazao da Budimpešta hoće da potpiše dogovor o saradnji sa Ukrajinom sličan onima koje ima sa susednim zemljama. Ali je dodao i da do tada treba rešiti mnogo problema. Domaćin Zelenski je odgovorio da dijalog sa mađarskim premijerom može biti osnova za budući dogovor o globalnoj saradnji koji bi regulisao odnose između dve susedne zemlje. Da se radi na takvom dokumentu potvrdili su i Zelenski i Orban.

A koje sve to probleme treba rešiti vidi se iz 11 tačaka o kojima su govorili u Budimpešti, kao uslovu da Mađarska ne koristi pravo veta za početak pregovora Ukrajine za ulazak u EU. Ukrajinsko rukovodstvo je spremno da ispuni te zahteve da Budimpešta ne bi iskoristila pravo veta i sprečila ih da otpočnu proces prijema u EU.

Potpredsednica ukrajinske vlade Olga Stefanišina je saopštila da je rukovodstvo u Kijevu spremno da ispuni zahteve Mađarske da se poštuju prava njene nacionalne manjine koja živi u Prikarpatju. Tih 11 zahteva Budimpešta je poslala rukovodstvu u Kijevu u januaru ove godine, ali ih oni nisu ozbiljno shvatili, pa je ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto u martu odgovor iz Kijeva nazvao nekonstruktivnim. Kasnije su u Kijevu shvatili da im Budimpešta može praviti vrelike probleme, pa su u junu znatno omekšali prvobitni stav i saopštili da su spremni na kooperativnost sa susedima.

Stefanišina je kazala na konferenciji u Luksemburgu da sadašnje rukovodstvo iskreno želi da ispuni svih 11 zahteva Mađara kako bi se zaštitila prava nacionalnih manjina.

Ona je rekla da će biti nastavljene konsultacije sa Budimpeštom.

- Kako bi se ispunili zahtevi Mađara, već su formirane ekspertske grupe na raznim nivoima, a celim poslom rukovodi šef predsedničke administracije Andrej Jermak. Po većini zahteva već sada je postignuto međusobno razumevanje, a za neke su potrebne dopunske konsultacije - kaže Igor Žovka, zamenik rukovodioca predsedničke administracije Ukrajine, dok su prvi put ukrajinski mediji objavili svih 11 zahteva Mađara.

Na prvom mestu su zahtevi vezani za obrazovanje na maternjem jeziku. Drugi deo se odnosi na političko i administrativno uređenje. Pojednostavljeno rečeno, Mađari traže kulturnu autonomiju. Budimpešta insistira da Zakarpatje dobije status oblasti "gde tradicionalno žive Mađari".

Nesporno je da su Mađari imali veća prava u vreme vladavine Viktora Janukoviča nego kasnije kad je na njegovo mesto došao Petar Porošenko, koji je zajedno sa nacionalistima odlučio da se provede ukrajinizacija, pa su ukinuta prava nacionalnih manjima, čak i ruskog naroda koji je u Ukrajini brojan.

Sada Mađari uz podršku Budimpešte traže da im se u Zakarpatju ukinu sva jezička ograničenja i da se u sredstvima informisanja upotrebljava njihov jezik, kao i u teatrima, bioskopima, državnim strukturama i zdravstvu. Mađari traže i da se u njihovom regionu koristi nacionalna simbolika i slave njihovi praznici. U Ukrajini živi oko 150.000 Mađara, a većina ih je koncentrisna u Zakarpatju, pogotovo u prigraničnim rejonima Bergovskom, Vinogradovskom, Užgorodskom i Muhačevskom.
Sve do puča 2014. godine u Ukrajini su Mađari imali pravo obrazovanja na svom jeziku. U Zakarpatju je bila 71 mađarska škola, a u dva rejona je mađarski bio priznat kao regionalni jezik. Ali, posle puča, ukrajinski nacionalisti su odlučili da ukinu zakon o jeziku donet u vreme predsednika Viktora Janukoviča. U vreme nacionalističke euforije predsednik Petar Porošenko je 2017. potpisao novi zakon o obrazovanju, pa su mnoga prava izgubili ne samo Rusi u Ukrajini, nego i drugi. Zbog toga su učestali sukobi ukrajinskih nacionalista sa Mađarima i policija je počela da obilazi mađarska udruženja u Zakarpatju.

Kad je počeo rat u Ukrajini Mađari su se žalili da ih neproporcionalno šalju na front.

Nezadovoljstvo je buknulo kad su počele da stižu hladnjače sa ubijenim vojnicima, što je uticalo i na pogoršanje odnosa Budimpešte i Kijeva. Rukovodstvo u Budimpešti se žalilo UN, OEBS i Venecijanskoj komisiji.Rukovodstvu u Kijevu su Mađari kazali da će blokirati rad Saveta NATO-Ukrajina i da im neće dopustiti da uđu u EU dok ne ispune sva prava nacionalnih manjina.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto poručuje da bez promene jezičkog zakona u Ukrajini Kijev ne može da računa na evropske integracije. Jedan od osnovnih principa EU je zaštita prava nacionalnih manjina. Kijev ima svoje lobiste u EU koji pokušavaju da zaobiđu mađarski veto. Ministar spoljnih poslova Litvanije Gabrijelus Landsbergis požalio se minulog maja da Mađarska blokira oko 40 odsto svih rezolucija EU o Ukrajini.

Jedan deo zahteva Mađara Kijev može lako i bezbolno da ispuni. Pre svega se to odnosi na davanje mađarskim poslanicima garantovanih mesta u parlamentu i organima vlasti.

Najžešća bitka će se voditi oko jezičkih prava. Ako se udovolji zahtevu Mađara, to isto će tražiti i druge nacionalne manjine koje žive u Ukrajini. Pre svega to se odnosi na Rumune, zatim Poljake, Slovake.

Da je EU na vreme upozoravala ukrajinske nacionaliste da ne mogu da ukidaju preko noći prava Rusa i drugih naroda, ne bi ni došlo do konfliktne situacije. Rusima je u vreme Janukoviča bilo garantovano da se u oblastima gde su oni većina uz ukrajinski može kao službeni koristiti i ruski. Uostalom ni predsednik Zelenski, pa bivša premijerka Julija Timošenko i nekadašnji predsednik Leonid Kučma kao i mnogi drugi političari nisu ni znali ukrajiski kad su bili izabrani i tek kasnije su ga naučili.

Prva odluka koju je potpisao Aleksandar Turčinov, kad je izabran za v. d. predsednika parlamenta posle puča bilo je upravo ukidanje prava Rusima da koriste svoj jezik, pa je to bio jedan od glavnih razloga što su na Krimu odlučili da se pripoje Rusiji. Tamo je živelo 64 odsto Rusa. Ako Evropa natera Zelenskog da prizna prava Mađarima, samo će se nametnuti pitanje zašto se to isti ne da i Rusima.

Premijer dosledno protiv rata

MAĐARSKI premijer Orban boravio je u Kijevu kao predsednik vlade i presedavajući EU.

To je prva Orbanova poseta Kijevu od 2012, kada je na vlasti bio predsednik Viktor Janukovič. Orban je jedini lider zemalja EU koji od početka rata na istoku Ukrajine nije posetio Kijev i jedan je od najdoslednijih evropskih političara koji ponavlja da Ukrajinci mogu doći do mira jedino pregovorima i ne mogu rešiti problem ratom. Zbog toga se protivio davanju velikog novca Ukrajini u želji da se Rusiji "nanese strateški poraz". Orban se nada pobedi Trampa na američkim izborima i veruje da će, kad normalizuju odnose Vašington i Moskva, prestati i rat u Ukrajini.