BIRAČI MAKRONU PORUČILI: DOSTA JE! - Kako je krajnja desnica izašla kao veliki pobednik prvog kruga parlamentarnih izbora u Francuskoj

Dosta im je kriza, žele da probaju nešto novo. Zgražavali su se pri pomisli da će možda njihovi vojnici morati da idu u Ukrajinu da se bore, od razmišljanja da li će možda biti atomskog rata, muka im je od sve većeg bogaćenja jednih i daljeg osiromašivanja drugih, ne žele benzin koji košta dva evra za litar na pumpama, dosta im je potrošačke korpe za koju je potrebno pravo malo bogatstvo.

U jednoj od cvećara, odakle su se uključili izveštači tokom predizborne kampanje, prodavačica je isticala da su njeni klijenti izražavali strahove na sve gore navedene teme. Dala je jedno od najlepših poređenja, da joj poruke vlasti liče na božur, lepo na oko, ali kratkog cvetanja. Ljudi bi, ako ništa drugo, bar hteli da razmišljaju o rascvetaloj budućnosti, koja im se na dosadašnji način nije nudila.

Krajnja desnica ostvarila je neviđeni trijumf. Koalicija oko Nacionalnog okupljanja svojila je prema konačnim podacima 33,15 odsto glasova, levičarski Novi narodni front 27,99, Makronovi centristi 20,04, desničarski Republikanci 6,57. Ostali su ispod 5 odsto.

Prema rasporedu skupštinskih mesta, krajnjim desničarima se predviđa 255 do 295 mesta, dok je za apsolutnu većinu potrebno 289. Tu treba dodati i deo Republikanaca koji su ostali verni tradicionalnom krilu, ali koji će takođe stati u blok protiv krajnje levice, a njih, zajdno, ima od 35 do 45. Ujedinjenoj levici se predviđa od 120 do 140 mesta čemu treba dodati i desetak levičarskih disidenata. Makron može da računa samo na 90 do 125 poslanika, u skupštini koja ima 577 mesta.

Francuski većinski sistem je specifičan, i u drugi krug ulaze svi kandidati koji osvoje 12,5 odsto od broja upisanih birača. Negde dalje idu dvoje, troje, a retko i četvoro. Levičari i centristi su pokušali da pozovu birače da se ujedine u drugom krugu, ali to neće biti tako jednostavno. Problem su Žan-Lik Melanšon i njegovi Nepotčinjeni, koje pojedini, zbog protivljenja krupnom kapitalu i Jevrejima, vide čak kao veći problem po društvo od krajnje desnice.

Od nedelje uveče već je počelo odustajanje pojedinih kandidata levice i centrista, koji su završili na trećem mestu, u korist drugoplasiranih. Ali, ima i onih koji su stavili do znanja da neće poslušati poziv. Sada je na delu 577 malih izbora, na svakom izbornom mestu. Konačna lista moraće da bude poznata do večeras (utorak) u 18 sati.

Od kandidata krajnje desnice, njih 76 imalo je više od 50 odsto već u prvom krugu i odmah su izabrani. Među njima je Marin le Pen. Novi narodni front je osvojio 32 deputata, a makronisti samo 2.

Sve je još moguće u drugom krugu, mada je krajnja desnica u daleko najboljoj poziciji. Na 190 mesta boriće se dva kandidata, na 306 troje, a u pet slučajeva - četvoro. Iako se već stvaraju postizborne koalicije, mnogo je nepoznanica, pre svega zbog Žan-Lika Melanšona.

Lider nepotčinjenih bio je prvi, svega nekoliko minuta posle 20 sati, koji se preksinoć obratio javnosti među ujedinjenim levičarima. Njegova stranka ostvarila je i najbolji skor na nedavnim evropskim izborima. Nameće se kao prirodni lider za premijera, ukoliko njegova formacija eventualno ostvari konačnu pobedu.

PROMAŠAJ SONDAŽA

Treba biti vrlo oprezan s rezultatima istraživanja i procena oko budućih poslaničkih mesta. Tako je pred prethodne izbore 2022. godine, Nacionalnom okupljanju predviđano svega od 15 do 30 poslanika, a osvojili su čak 89. Sada će imati mnogo, mnogo više, a da li će to biti dovoljno za apsolutnu vlast, saznaće se za nekoliko dana, u nedelju uveče.