MAKRON BEZ IZGLEDA ZA NOVU VLAST: Krajnja desnica potvrđuje veliku prednost pred nedeljne izbore u Francuskoj
Francuzi u nedelju izlaze na birališta u prvom krugu vanrednih parlamentarnih izbora koji bi mogli značajno da promene politički i svaki drugi život u ovoj zemlji, ali i u EU, imajući u vidu značaj Francuske u kreiranju zajedničke evropske politike.
Veliki izgledi za pobedu daju se krajnjoj desnici, još jedan ekstrem, krajnja levica, zauzima drugu poziciju, dok je vladajuća koalicija predsednika Makrona daleko na trećem mestu, bez izgleda da formira novu vlast.
Političke strune su toliko zategnute, da je sklapanje nekakvih savezništava između Makronoviih pristalica i levice nemoguće, dok sa krajnjom desnicom to takođe nije opcija. Kako sada stvari stoje, izgleda da aktuelni režim, čak, neće davati ni savete svojim biračima kako da glasaju u drugom krugu nedelju dana kasnije.
Analitičari ističu da je Emanuel Makron sam sebe i svoju političku formaciju doveo u ovaj ćorsokak, najpre raspisivanjem prevremenih izbora, a zatim i jednakom "paljbom" i po levici, i po desnici.
Protivnički tabori, ekologa, levice i desnice, poput vođe republikanaca iz Liona Žeremija Breoa ili socijalističkog senatora iz oblasti Mozel Mikaela Vebera, nazivaju ga "detetom koje je razbilo igračku", iz ljutnje zbog rezultata, pošto mu je do sada sve pre toga manje-više išlo po planu.
Slični naslovi mogu da se vide prethodnih dana i u štampi. S druge strane, sam Makron je poručio da je hteo da ispoštuje demokratska pravila, imajući u vidu nalet krajnje desnice, iako se sada u svojim obraćanjima protiv nje žestoko bori.
Za izbore, povodom kojih u Evropi ističu da su najvažniji još od "bregzita", u Francuskoj vlada veliko interesovanje. Prvi krug obično karatkeriše slabija izlaznost, ali sada to nije slučaj. Primera radi, 2022. godine je glasalo 46 odsto građana, a sada se očekuje da će ih biti čak 65 procenata.
Ovo je i vreme godišnjih odmora, pa je usledila prava poplava davanja ovlašćenja. Popunjeno je blizu 1,4 miliona zahteva, a u policijskim komesarijatima su se tim povodom otezali dugački redovi. Svi bi želeli da učestvuju u ispisivanju istorije – jedni da pokušaju da spreče krajnju desnicu da dođe na vlast, drugi da joj pridodaju i svoj glas.
Prema najnovijim istraživanjima, na prvom mestu je blok okupljen oko krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja sa 36 odsto, na drugom levica svih struja ujedinjena u Novom narodnom frontu sa 28,5, dok su na trećem mestu pristalice predsedničke koalicije Zajedno za republiku sa 21.