NATO IZNOSI "ATOME" IZ SKLADIŠTA: Severnoatlantska alijansa stavlja nuklearne glave u pripravnost i formira bazu u Nemačkoj

Istovremeno, najavljeno je i da će u Nemačkoj biti formirana NATO baza za obuku i pružanje do sada obećane pomoći Ukrajini.

Stavljanje nuklearnih projektila u pripravnost se, prema Stoltenbergovim rečima, čini usled "rastućih pretnji iz Rusije i Kine". Za britanski "Telegraf", šef NATO je upozorio na sve veću opasnost koju predstavlja rastući nuklearni arsenal Kine za koju se očekuje da će dostići hiljadu bojevih glava do 2030.

Stoltenberg je upozorio i da bi Severnoatlantska alijansa uskoro mogla da se suoči sa do sada neviđenim scenarijem, naspram dva nuklearno naoružana protivnika.

- To znači da bi u ne tako dalekoj budućnosti, NATO mogao da se suoči s nečim sa čime se nikada ranije nije suočio, a to su dva potencijala nuklearna protivnika, Kina i Rusija. A to, naravno, ima posledice – kazao je Stoltenberg.

Generalni sekretar NATO nije želeo da ulazi u operativne detalje oko toga koliko bojevih nuklearnih glava treba da bude operativno i poručio da među saveznicima upravo traju konsultacije po tom pitanju. Podsetio je i da je "NATO nuklearni savez".

- Cilj nam je, naravno, da svet bude bez nuklearnog oružja, ali sve dok ono postoji mi ćemo ostati nuklearni savez, jer svet u kome bi Rusija, Kina i Severna Koreja imali nuklearno oružje, a NATO ne, jeste opasniji svet – kazao je.

Jens Stoltenberg je takođe naveo modernizaciju nuklearnog aresnala, nadogradnjom gravitacionih bombi i aviona namenjenih nuklearnoj misiji, kao i nezavisni program nuklearnog oružja Ujedinjenog kraljevstva. Istakao je i da je Holandija investirala u borbene avione koji mogu da nose i američko nuklearno oružje. Izrazio je i očekivanja da će više od 20 članica ispuniti cilj od 2 odsto budžeta namenjenog vojnim izdacima. Dalje jačanje nuklearnih snaga i obezbeđivanje dugoročne podrške Ukrajini, trebalo bi da budu dve glavne teme na prestojećem samitu NATO koji će biti održan od 9. do 11. jula u Vašingtonu.

Istovremeno, ministri odbrana zemalja članica odobrili su program da se u nemačkom gradu Visbadenu formira baza za obuku, pružanje pomoći i dostavljanje obećanog konvencionalnog oružja Ukrajini. U ovom programu učestvovaće oko 700 osoba iz savezničkih zemalja, a prema idealnom scenariju trebalo bi da bude aktivan od jula.

Pojekat se zove "NATO bezbednosna pomoć i podrška Ukrajini" (NSATU). Prethodno je većina članica zagovarala naziv "Misija NATO u Ukrajini", ali je Nemačka bila protiv, smatrajući da bi to moglo da se interpretira kao da će vojnici NATO biti poslati u Ukrajinu.

- Ove inicijative ne čine NATO učesnikom konflikta, već samo imaju za cilj da ojačaju našu podršku da bi Ukrajina mogla da ostvari svoje legitimno pravo odbrane – kazao je Stoltenberg.

Analitičari ističu da je ovaj potez učinjen preventivno, zbog mogućnosti da Donald Tramp ponovo bude predsednik SAD, imajući u vidu dosadašnje izjave na osnovu kojih zapadni saveznici misle da nova administracija u tom slučaju ne bi obezbedila kontinuiranu podršku Ukrajini.

U novom projektu Mađarska neće učestvovati. Vlasti u Budimpešti smatraju da bi ova inicijativa mogla da doprinese direktnom sukobu s Rusijom. Saveznici su dali garancije Mađarskoj da neće učestvovati ni ljudstvom ni finansijski, da ne bi stavila veto.