DUG OMČA OKO VRATA PARIZU: Da li su predizborna obećanja francuske levice i desnice nerealna?

Javni dug, inače, Francuska je značajno uvećala tokom pandemije kovida, kada je iz državne kase pokrivan ogromni deo troškova firmi i pojedinaca nastao zbog zaustavljanja svih aktivnosti.

Koji god bili razlozi, kasa je prazna, pa iz tog ugla fantastično zvuče obećanja da će minimalna plata iznositi dve hiljade evra bruto, da će PDV za preskupo gorivo na pumpama pasti sa 20 odsto na 5,5, da će neki u penziju ići već sa 60 godina… Vlast ističe da su predizborna obećanja ujedinjene levice i krajnje desnice, jednostavno – nerealna. Ali, Makronovi konkurenti imaju svoju računicu.

Nacionalno okupljanje obećava da će PDV za energetske račune, za gas i struju, takođe spustiti na 5,5 odsto. To bi moglo da košta više milijardi evra. Neće se plaćati porezi i doprinosi za plate uvećane za 10 odsto. Mlađi od 30 godina neće podlegati porezu na primanja. Ko je odradio 40 godina, moći će u punu penziju sa 60 godina, ostali sa 62. Računa se da bi smanjenje sa aktuelnih 64 na 62 godine koštalo od 10 do 30 milijardi. Ta mera u programu krajnje desnice nije hitna, već će se prednost dati vraćanju kupovne moći i bezbednosti na ulicama.

Stranka Žordana Bardele i Marin le Pen namerava da potreban novac pronađe porezom na superprofit, smanjenjem francuskog doprinosa u budžet EU, oštrom borbom protiv utaje poreza kojom se godišnje po procenama gubi oko 15 milijardi evra. Ukinuli bi i besplatno zdravstveno osiguranje za sve migrante prvih pet godina života u Francuskoj. Računaju i na prihod koji bi doneo ekonomski preporod povećanjem kupovne moći.

S druge strane, levica već u prvih petnaest dana predlaže povećanje minimalnih plata na 2.000 evra bruto i izjednačavanje punih penzija s ovom sumom. Najavljuje, kao i krajnja desnica, blokadu cena osnovnih proizvoda. Predlaže i reformu zajedničke evropske poljoprivredne politike, a ukinuo bi se i sporazum o slobodnoj trgovini s Kanadom i zaustavili pregovori za isti sa zemljama Južne Amerike.

U prvih sto dana levičari bi usaglasili plate s inflatornom stopom, poništili najavljeno poskupljenje struje od 10 odsto, a na duže staze otvorili zatvorene medicinske ustanove u zabačenim krajevima, obezbedili đacima ručak za 1 evro, zidali 200.000 javnih stanova godišnje. U penziju bi se išlo sa 60 godina, a radna nedelja za teške poslove trajala bi samo 32 sata. U javnom prevozu, porez bi spao s 20 na 5,5 odsto.

Levičari bi novac uglavnom pronašli oporezivanjem bogatih. Predlažu i harmonizaciju evropskog poreza da bi se sprečilo odlivanje kapitala. Njihove mere su jednako preskupe kao i one koje predlaže krajnja desnica. Ali život je, kažu Francuzi, i ovako preskup, a dug, svakako, raste, pa je lakše podneti ga uz lepa obećanja, naročito ako se neka uz to još i ostvare.