PARIZ NEĆE U SUKOB SA MOSKVOM: Šta će doneti predstojeći parlamentarni izbori u Francuskoj
Da li će se posle izbora u Francuskoj promeniti politika ove zemlje prema Kijevu?
Foto: Goran Čvorović
Raspuštanje skupštine neće promeniti našu reč u vezi s Ukrajinom. To je u Pulji na sastanku sedam najrazvijenijih zemalja sveta poručio francuski predsednik Emanuel Makron, potvrđujući angažman Frnancuske preuzet prema Kijevu.
Da li će i koliko Emanuel Makron uskoro biti u prilici da zaista i na delu ostvari ono što je rečima iskazao poslednjih meseci, pokazaće predstojeći izbori. Ako bude primoran na kohabitaciju sa premijerom iz suprotnog političkog tabora, kao što sada stvari stoje, Makronova uloga će se na domaćoj sceni svesti na protokolarnu, dok će na međunarodnom polju imati svoju reč koja će, na kraju krajeva, opet, iz mnogobrojnih razloga, zavisiti od premijera, ministra spoljnih poslova, parlamenta…
- Predsednik može da kaže šta god hoće u vezi s Ukrajinom, ali ako vlada kaže da to ne dolazi u obzir, naći će načina da ga spreče u tome. Predsednik ima ključnu reč, ali izvršno upravljanje spada u domen skupštine – prenosi "La Depeš Midi" reči pisca i bivšeg oficira Gijoma Ansela, autora knjige o školi "Sen Sir".
Ko god da dobije predstojeće parlamentarne izbore u Francuskoj, krajnja desnica ili ujedinjena levica, politika prema Ukrajini biće drugačija od današnje i manje-više slična iz ugla oba tabora. I jedni i drugi podržavaju teritorijalni integritet Ukrajine i zalažu se za slanje odbrambenog oružja, ali ni jedni ni drugi ne žele da se dodatnim činjenjem u pravcu eskalacije eventualno direknto zarati s Rusijom.
Predstavnici krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja već su stavili do znanja da su oštro protiv gađanja ciljeva na ruskoj teritoriji francuskim oružjem, a prelaskom crvene linije smataju i eventualno slanje instruktura, ili još gore, vojnika na tlo Ukrajine.
LE PENOVA OPTUŽUJE MAKRONA
Marin Le Pen je optužila Emanuela Makrona da "krši Ustav", jer je izašao iz svoje uloge nezavisnog političkog arbitra i priključio se predizbornoj kampanji svoje stranke. Optužila ga je da se na taj način ne ponaša kao predsednik svih Francuza. Odmah su joj uzvratili iz Makronovog tabora. Šef poslaničke grupe u Senatu Fransoa Patrija je branio predsednika da reaguje u "veoma važnom i rizičnom trenutku", a onda postavio pitanje Le Penovoj:
- Zašto se gospodin Putin toliko meša i vrši akcije da bi gospođa Le Pen pobedila u Francuskoj?
U tek objavljenom političkom programu "Narodnog fronta" koji okuplja levičarske nepotčinjene, socijaliste, komuniste i ekologe, između ostalog se naglašava da ova politička formacija namerava da doprinese odbrani Ukrajine i mira na evropskom kontinentu, a kao mere se navode slanje neophodnog oružja, brisanje spoljnog duga Ukrajine, konfiskovanje imovine ruskih bogataša u inostranstvu koji doprinose ratnim dejstvima i raspoređivanje "plavih šlemova" oko nuklearnih centrala.
Cilj je, i krajnjoj desnici i ujedinjenoj levici od ekstremne do socijaldemokratske, da se što pre steknu uslovi za započinjanje pregovora.
- Paradoksalno, bez obzira na to da li na vlast dođe ekstremna levica ili ekstremna desnica, rizikujemo da vidimo isti vid promena, odnosno potpunu nameru da se rat zaustavi na štetu Ukrajine – kaže Ansel.
Kandidati za stvaranje nove većine u francuskoj skupštini, s vođama kao što su Žan Lik Melanšon, Žordan Bardela ili Marin Le Pen, svojim ranijim izjavama već su, međutim, poručili da je najveća šteta to što ginu stotine hiljada ljudi, mladih Ukrajinaca i Rusa, i da bi prioritet trebalo da bude da se to krvoproliće pod hitno zaustavi.
Za Melanšona kao krajnjeg levičara se ističe da neće dalje zatezati odnose s Moskvom "iz ideoloških razloga", dok se za stranku Marin Le Pen, i nju samu, ističu veze s Moskvom kroz odobravanje ruskog kredita za njenu prethodnu predizbornu kampanju. Ona je sama više puta istakla da podržava teritorijalni integritet Ukrajine i osudila ruska ratna dejstva, ali i naglasila da ne namerava da uvodi Francusku u direktan rat s Rusijom.
S druge strane, aktuelni vladajući establišment je na stanovištu da sa Rusima ne bi smelo da se pregovara dok su na poziciji osvajača, već da prvo dve strane treba dovesti u ravnopravan pregovarački položaj, između ostalog i povlačenjem Rusije s osvojenih teritorija, što je u realnosti teško zamisliti. Do toga bi, prema stavu Makrona, trebalo da se dođe intezivnim naoružavanjem Ukrajine, sve dok zvanični Kijev ne protera Ruse. Ekstremni levičari i krajnji desničari u takvoj strategiji vide beskrajni rat s hiljadama novih žrtava.
Emanuel Makron se poslednjih meseci etablirao kao vođa zapadnog bloka, imajući u vidu slabe pozicije Džozefa Bajdena, Olafa Šolca i zvaničnog Londona. Prvi je izašao s idejama da se možda pošalju trupe u Ukrajinu, što je, čak, šokiralo i mnoge zapadne saveznike. Takođe je predvodnički zagovarao i ideju da se s ukrajinske teritorije gađaju vojni ciljevi u Rusiji.
Posle predstojećih izbora u Francuskoj, šanse da Makronova koalicija ponovo sastavi vladu praktično su nepostojeće. Prema dosadašnjim ispitivanjima javnog mnjenja, kotiraju se tek na trećem mestu (19 odsto), iza vodećih krajnjih desničara (32) i ujedinjenih levičara (25) na drugoj poziciji. Samim tim, i politika Francuske, kao jedne od vodećih zemalja EU, prema Ukrajini, neminovno će doživeti promene. Teško je i nemoguće zamisliti Makrona kao predsednika, sa Žordanom Bardelom ili Žan-Likom Melanšonom kao premijerom, da i dalje obećava slanje trupa u Ukrajinu i to obećanje zaista i ostvari.