EVROPA IZBACUJE LAŽNO DIMLJENU SLANINU S RAFOVA: Brisel progresivno povlačii potencijalno kancerogene proizvode
Veštački "dimljeni" čips, slanina, sosovi i drugi proizvodi nestaće uskoro sa rafova marketa širom Evropske Unije. Razlog je zdrastvene prirode.
Foto: Shutterstock
Ubačene arome koje se proizvode naročitim procesom sagorevanja drveta, pirolizom, mogu sa sobom da nose rizik od genotoksičnosti, odnosno oštećenja DNK.
Genotoksičnost u genetici se odnosi na svojstvo hemijskih agenasa koji oštećuju gentetske informacije unutar ćelije i izazivaju mutacije, što može da dovede do kancerogenih oboljenja.
Na ovom pitanju stručnjaci Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) radili su dugih petnaestak godina i krajem prošle godine doneli analizu o pomenutm rizicima. Reč je o osam zabranjenih aroma. Sve one su rezultat kondezacija nakon paljenja po specijalnim metodama različitih vrsta drveta kao što su hrast, javor, bukva… Do sada su od zemalja članica imale dozvolu za korišćenje, koja će, najnovijom odlukom Evropske komisije, sada biti povučena.
Nije reč o svim aromama, već onima koje nastaju takozvanim procesom pirolize. Stručno govoreći, piroliza je vrsta termolize i predstavlja termohemijsku dekompoziciju organskog materijala, u ovom slučaju drveta, pri značajno povišenim temperaturama u odsustvu kiseonika. Ovaj proces je relativno teško ispitivati zbog mnogobrojnih reakcija koje se istovrmeno odvijaju i koje je teško kontrolisati.
POJČIVAČI MIRISA NA CRNOJ LISTI
Zabranjene Arome su SF-001 "proFagus Smoke R714" (ranije se zvao "Scansmoke PB 1110") , SF-002 "Zesti Smoke Code 10", SF-003 "Smoke Concentration 809045", SF-004 "Scansmoke SEF7525", SF-005 "SmokeEx C-10", SF-006 "SmokEz Enviro-23", SF-008 "proFagus Smoke R709" i SF-009 "Fumokomp Conc." (ranije "Fumokomp").
Piroliza nastaje pri ugljenisanju drveta na temperaturama od 200 do 300 stepeni, pod gore navedenim uslovima. Događa se, na primer, i u požarima ili tokom vulkanskih erupcija.
Rok za progresivno uklanjanje ovih proizvoda sa rafova je dve godine. Neće, tako, moći da se prodaju ni čipsovi s ukusom slanine aromatizovani na pomenuti način, ili, na primer, dimljeni majonez koji je u nekim zapadnim zemljama, poput Francuske, naročito popularan. Među proizvodima koji se "dime" su i pice, barbekju sosovi, pa, čak, i neke specijalne supe!
S druge strane, arome koje se koncentrišu prirodnim sagorevanjem drveta moći će da se koriste sledećih pet godina. Takođe, svaki proizvod koji bude prirodno dimljen, bez pojačivača mirisa, u procesu prirodne konzervacije, kao što su šunke, sirevi ili losos, na primer, moći će i dalje nesmetano da budu u prodaji, ali će morati da nose posebnu oznaku na ambalaži, da bi se znalo poreklo dimljenja.
Proizvođači strahuju od velikih gubitaka koji se mere milijardama evra. Zbog toga im je i ostavljen rok od dve godine, da pronađu zdraviju zamenu za pojačivače mirisa.