NAJSMRTONOSNIJI NAPAD U ISTORIJI ZEMLJE: Država osuđena 30 godina nakon masakra u kojem je poginulo preko 80 osoba (FOTO)

Takođe je okrivila državu za napore da "prikrije i opstruira istragu," oduzimajući pravdu žrtvama i njihovim najmilijima.

Kamion natovaren eksplozivom dovezao se u centar jevrejske zajednice argentinskog izraelskog zajedničkog udruženja (AMIA) i detonirao je 18. jula 1994. godine u najsmrtonosnijem napadu u istoriji te južnoameričke zemlje. Pored 85 mrtvih, više od 300 ljudi je povređeno.

"Zločin protiv čovečanstva"

Argentina ima najveću jevrejsku zajednicu u Latinskoj Americi, sa oko 300.000 članova.

Napad iz 1994. godine nikada nije podignut niti rešen, ali Argentina i Izrael dugo sumnjaju da ga je libanska šiitska grupa Hezbolah izvršila na zahtev Irana.

U aprilu je argentinski sud okrivio Hezbolah za napad koji je nazvao "zločinom protiv čovečnosti" i nazvao Iran "terorističkom državom".

Utvrđeno je da je napad i još jedan napad na izraelsku ambasadu 1992. godine u kojem je ubijeno 29 ljudi, verovatno izazvano vladom pod tadašnjim predsednikom Karlosom Menemom, poništivši tri ugovora sklopljena sa Iranom o nabavci nuklearne opreme i tehnologije.

Teheran negirao umešanost

Nakon te presude, Buenos Ajres je zatražio od Interpola da uhapsi iranskog ministra unutrašnjih poslova Ahmada Vahidija, kojeg optužuje da je organizovao napad.

U četvrtak je Međuamerički sud za ljudska prava u San Hozeu u Kostariki proglasio Argentinu "odgovornom što nije usvojila razumne mere" da spreči bombaški napad.

- Država je bila svesna situacije stvarnog i neposrednog rizika za lokacije povezane sa jevrejskom zajednicom i nije usvojila razumne mere da ublaži opasnost - zaključile su sudije.

Ovim neuspehom država je narušila pravo žrtava na život i lični integritet, kao i principe jednakosti i nediskriminacije, ocenio je sud.

Nakon napada, dodaje se, država tada nije ispunila svoju dužnost da istražuje "sa dužnom pažnjom i u razumnom roku", čime je prekršila pravo žrtava na sudsku zaštitu.

"Totalna nekažnjivost"

Početna istraga bila je promašena i ukaljana optužbama za korupciju, navodi se.

Tužilac koji je optužio tadašnju predsednicu Kristinu Kiršner da je organizovala zataškavanje u zamenu za naftu i trgovinske beneficije pronađen je mrtav 2015. godine pod misterioznim okolnostima dok se spremao da iznese svoja otkrića.

Argentinski pravosudni sistem odustao je od istrage o opstrukciji Kirhnerove, ali ju je ponovo otvorio prošle godine. Menemu je suđeno za prikrivanje u tom slučaju, ali je oslobođen optužbi. Umro je 2021. godine.

Međuamerički sud je u četvrtak naložio Argentini da ukloni sve prepreke "koje održavaju potpunu nekažnjivost u ovom slučaju".

- Država treba da učini sve što je potrebno da identifikuje, presudi i kazni odgovorne za događaje u ovom slučaju, njihovo zataškavanje i, na taj način, bude u stanju da utvrdi istinu o tome šta se dogodilo, a sve u razumnom roku - navodi se u saopštenju.

(Blic,France24)

BONUS VIDE: VULKAN GRINDAVIK U NOVOJ ERUPCIJI - Pogledajte snimak lave