KRAJ PETE REPUBLIKE? Burni dani na francuskoj političkoj sceni

Predsednik Emanuel Makron je odlukom da raspusti skupštinu - što pravno nije morao da učini, ali moralno jeste – jednim potezom svoju stranku marginalizovao, ujedinio levičare koji su se do juče svađali, politički vratio Marion Marešal svojoj tetki Marin Le Pen, konsolidovao i ojačao nacionalnu desnicu i potpuno pocepao De Golove republikance! Reč "izdajica" postala je jedna od najrabljenijih.

Nikada se u francuskoj novijoj istoriji nije ništa slično dešavalo, a sve kao rezultat velikog uspeha krajnje desnice na evropskim izborima. Potpredsednik Republikanaca Žilijan Ober zato ističe da je ovo kraj Pete republike i da stranka koja je osnovala aktuelni politički režim "umire s njom", misleći upravo na svoju partiju. Ovaj kraj usledio je, po njemu, zbog geopolitičke, moralne, društvene, ekonomske i svake druge krize.

- Kada narod izbacite kroz prozor, on se vrati kroz vrata – kaže Ober.

Emanuel Makron, koji je hteo da minimizira levicu i desnicu da bi stvorio veliki centristički "melting pot", našao se opkoljen ektremnom levicom i desnicom. Nije bilo demokratskog dijaloga o važnim stvarima, a sve je kulminiralo stalnim posezanjem za usvajanjem zakona bez glasanja u skupštini.

Prema najnovijem ispitivanju mnjenja, građani su ostali dosledni svom stavu na evropskim izborima. Čak 31 odsto se sprema da glasa za Nacionalno okupljanje, 23 za ujedinjenu levicu, a samo 18 odsto za Makronovu koaliciju koja je teko relegirana na treće mesto.  U projekciji sedišta to znači veliku dominaciju krajnje desnice. Nacionalnom okupljanju predviđa se čak od 220 do 270 poslaničkih mesta, što je, u gornjoj granici, blizu od 289 potrebnih za apsolutnu vlast.

Treba pri tom znati i da popularnost ove stranke u principu raste kako se izbori približavaju, a predizborna kampanja je tek započela. Na drugom mestu je "narodni front" koji obuhvata sve levičare sa 150 do 190 mogućih poslanika, a na trećem Makronova Renesansa sa 90 do 130. Klasičnoj desnici u liku Republikanaca se predviđa od 30 do 40 deputata, a ostalima 10 do 20. Nacionalno okupljanje koje je do sada imalo 88 poslanika i Makronova koalicija lja 250, tako su na putu da u potpunosti zamene uloge.

Sve to prate pravi potresi na aktuelnoj političkoj sceni. Članovi političkog biroa Republikanaca najavljivali su da će Erika Sjotija izvući iz kancelarije ako se tamo bude  našao. Ako bude trebalo, da će promeniti i bravu. Sjoti je poručio da je samo on nadležan da sazove Politički biro i najavio tužbu sudu. Ovo nije prvi put da dolazi do saga unutar stranke koja sve više gubi rejting. Od 2017. i dolaska Makrona na vlast, razvlači se na dve strane i očigledno je bilo vreme da dođe do pucanja.

Dok je rukovodeći kadar listom protiv, Sjoti igra na kartu podrške članstva. Čak polovina ispitanih članova ga podržava u približavanju Nacionalnom okupljanju. To predstvlja značajno biračko telo koje bi moglo da se pridruži Nacionalnom okupljanju u drugom krugu.

Istovremeno, potres je izvela i Marion Marešal, sestričina Marin Le Pen, nositeljka liste ekstremnno desne stranke Ponovno osvajanje na izborima za Evropski parlament, koja je poslala poruku ujedinjenja sa Nacionalnim okupljanjem. Time se defintivno razišla sa predsednikom svoje stranke Erikom Zemurom, koga Nacionalno okupljanje ocenjuje previše ekstremnim u stavovima, smatrajući da tako može da im naudi u biračkom telu. 

Zemurova stranka je osvojila 1,4 milion glasova, odnosno 5,47 odsto i izborila 5 poslaničkih mesta u EP, a uz Marion Marešal stalo je još troje - Gijom Peltije, Nikola Be i Lorans Troši. Zemur je tako ostao usamljen s jedinom preostalom evroposlanicom Sarom Knafo, koja je i njegova životna saputnica. Poručio je da je ovo napuštanje "svetski rekord u izdaji" u roku od samo 48 sati.

Marešalova je istakla da nova koalicija između Nacionalnog okupljanja i pojednih pripadnika republikanaca i nezavisnih političara, predstavlja "ogromnu nadu za promene" i da je Zemur "preuzio rizik da ugrozi tu ogromnu nadu da se pobede Emanuel Makron i krajnja levica" odlukom da postavi protivkandidate na palramentarnim izborima. Naglasila je da ne želi da učestvuje u još jednoj podeli desnice i tako "omogući Emanuelu Makronu da nastavi svoju politiku destrukcije zemlje".

- Imamo ogromnu odgovornost. Ne možemo da prođemo pored te neviđene istorijske prilike za pobedu nacionalnog bloka. Dajmo prednost interesima Francuske, a ne partija. Ujedinimo naše snage i glasove da bismo naneli istorijski poraz Emanuelu Makronu, i sprečili pobedu levice i krajnje levice koja bi uvela Francusku u haos – kazala je Marešalova, istakavši da se ne vraća u tetkinu stranku, pa će pomoć očigledno pružati spolja.