"POKER S DVOJKOM TREF": Neizvesnost u Francuskoj posle odluke predsednika Makrona da raspusti skupštinu

To je posledica raspuštanja skupštine od strane predsednika Emanuela Makrona i zakazivanja vanrednih izbora već za 30. juni i 7. juli, nakon katastrofalnih rezultata koje je na glasanju za Evropski parlament doživela kandidatkinja vladajuće stranke Valeri Eje (14,60 odsto) i fantastičnog uzleta Nacionalnog okupljanja Žordana Bardele i Marin Le Pen (31,36 odsto), ali i drugih, ekstremnijih, krajnjedesničarskih formacija, kao što je Ponovno Osvajanje Erika Zemura i Marion Marešal (5,47) posto.

Makron se na ovaj potez odlučio imajući u vidu ogromnu razliku u broju glasova, ali i zbog toga što je s relativnom većinom u skupštini svako izglasavanje zakona predstavljalo teško natezanje mišića uz često posezanje za posebnom i veoma nepopularnom ustavnom klauzulom koja omogućuje izbegavanje izjašnjava poslanika. Odlučio je da stvari istera na čistac.   

Ovo je šesto raspuštanje skupštine u okviru aktuelne Pete Francuske republike. Nekada je to bilo uspšeno, kao kada je to 1968. godine uradio general de Gol, ali nekada i ne, kao 1997, kada je to uradio Žak Širak, koji je imao komotnu većinu u skupštini, pa je posle morao da godinama vlada u kohabitaciji sa socijalistima Lionela Žospena.

Na osnovu onoga što je moglo da se čuje u ovdašnjim medijima analitičari se uglavnom slažu da je Makronov potez rizičan i da "diže pot u partiji pokera s dvojkom tref", kako je to "poetski" objasnio jedan od komentatora na veoma slušanom radiju Frans Enfo. Sve levičarske stranke u zbiru nisu osvojile toliko glasova na evropskim izborima koliko samo Nacionalno okupljanje. Makron, s druge strane, ističe da ima poverenja u birače za nastavak njegove politike.

- Moja jedina ambicija je da budem koristan svojoj zemlji koju toliko volim – odgovorio je Makron.

Šef desničarskih republikanaca Erik Sjoti već je poručio da nikakve aranžmane neće sklapati sa stranakama iz predsedničke većine, a po svojim oštrim stavovima neki ga vide bližeg krajnje desničarskom bloku. Tvrđe krilo republikanaca je u viziru pobedničke grupacije na upravo održanim izborima, jer će im nedostajati još glasova da bi posle predstojećeg glasanja eventualno formirali vlast.

Levičari i Makronova Obnova već su se zauzeli za formiranje "narodnog fronta", smatrajući rezultate nedeljnog glasanja i mogući dolazak Nacionalnog okupljanja na vlast "najopasnijom situacijom u Petoj republici". Marin Le Pen i Žordan Bardela vode formaciju koja još nije u potpunosti dobila epitet klasične stranke, iako sve više ljudi glasa za njih. U čak 90 odsto opština izbili su na prvo mesto. Zanimljiv je podatak da je od trenutka saopštavanja rezultata u sledećih 12 sati nove članske karte uzelo čak 3.500 ljudi. Komentari uglavnom idu u pravcu rečenice da, ako se ne proba, niko neće znati kako bi to moglo da izlgeda s krajnjim desničarima.

Između ostalog, Marin Le Pen je još ranije obećala da će, ako Nacionalno okupljanje do|e na vlast, biti drastično smanjene akcize na benzin, da će se u penziju ići sa 60 godina, da će biti ukinut PDV za osnovne proizvode. Sve to zvuči krajnje primamljivo. Uz to, protivi se daljem zatezanju odnosa s Rusijom u vidu slanja trupa ili dozvole da se isporučenim oružjem ga|aju ciljevi na ruskoj teritoriji, zalažući se za hitne pregovore i pokušaje traženja mira u Ukrajini. U Parizu prenose i poruku iz Moskve da "pažljivo prati situaciju u Evropi i Francuskoj".

Već za juče popodne Bardela i Le Penova su zakazali sastanak sa Marion Marešal u cilju formiranja koalicije. Rukovodstvo Nacionalnog okupljanja već je poručilo da je spremno da preuzme vlast, ukoliko budu dobili poverenje na prevremenim izborima. U tom slučaju, kandidat za primijera bio bi 28-godišnji Bardela, dok se Marin Le Pen prema svim indicijama priprema za novu predsedničku kandidaturu, 2027. godine. Neki, čak, razmišljaju i o tome da zatraže Makronovu ostavku, ukoliko predstojeće izjašnjavanje pokaže istu tendenciju.