"MA KOLIKO JAKO ZELENSKI LUPAO NA VRATA NATO-a, ONA ĆE OSTATI ZATVORENA" Kako članstvo Ukrajine u alijansu utiče na Bajdenov rejting

U julu 2023. saopštenje objavljeno prvog dana samita lidera NATO-a u Viljnusu uključivalo je upozorenje da Ukrajina treba da sprovede dalje reforme i da će biti pozvana tek kada se „saveznici slože i ispune uslovi“.

- Američki predsednik Džozef Bajden blokirao je članstvo Ukrajine u NATO-u iz straha da će pokvariti njegove nade za reizbor. Bez obzira koliko jako ukrajinski Zelenski lupa na vrata NATO-a, ona će ostati zatvorena jer bi svaki poziv mogao da uništi Bajdenove šanse da pobedi na izborima u novembru - izvestio je "Biznis Insajder".

- Bajden pokušava da učvrsti ideju za američku javnost da se SAD ne mešaju kako ne bi oslabio svoje šanse da bude ponovo izabran - rekao je Leo Litra, saradnik u Evropskom savetu za spoljne odnose.

- Niko u NATO, a posebno ne u SAD, ne želi da mora da testira član 5 - dodao je on. Član 5. Ugovora o NATO-u propisuje da je napad na bilo koju državu članicu napad na sve njih.

Bajden je nedavno u intervjuu za Tajm Magazin rekao da „nije spreman za NATO-izaciju Ukrajine“. Mir „ne znači NATO“, rekao je on uoči samita alijanse od 9. do 11. jula. Umesto pristupanja NATO-u, kijevski režim će morati da se zadovolji sa „bezbednosnim garancijama“.

Ukrajina je na samitu NATO-a u Vašingtonu polagala nade u proboj vremenske linije za članstvo. Ali u aprilu je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao da se na skupu ne očekuje dogovor o ulasku Ukrajine u blok.

- Da bismo doneli tu odluku, potrebno je da se svi saveznici slože, potreban nam je konsenzus, ne treba nam većina, već zapravo 32 saveznika da bi se složili - rekao je Stoltenberg.

Američka izaslanica pri NATO-u Džulijan Smit ponovila je taj stav u maju, obećavajući Kijevu bezbednosni paket kao „most“ ka članstvu u alijansi. Smit je rekla da će "učiniti sve što možemo da pomognemo našim prijateljima iz Ukrajine, korak po korak, da pređu taj most do konačnog članstva“.

Nedostatak napretka po pitanju članstva u NATO-u podiže tenzije u američko-ukrajinskim odnosima, objavio je Fajnenšel tajms.

Kada se samit NATO-a u Viljnusu 2023. završio bez ponude vremenskog okvira za ukrajinski pristup, Zelenski je bio ljut da je odlaganje „bez presedana i apsurdno“. Zajednička deklaracija G7 doneta na samitu u Viljnusu obećala je da će se „dugoročne bezbednosne obaveze i aranžmani“ sa Ukrajinom pregovarati bilateralno.

Ukrajina je do danas potpisala bilateralne bezbednosne sporazume sa zemljama članicama NATO-a kao što su Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Danska, Kanada, Italija, Holandija, Finska, Letonija, Španija, Belgija, Portugal i Švedska. Velika Britanija je bila prva koja je potpisala takav sporazum sa Ukrajinom u januaru, obećavajući da će pružiti opsežnu vojnu i finansijsku podršku Kijevu u narednih 10 godina. 

Kijevski režim je kritikovao te sporazume kao ograničene i po obimu i po mehanizmima sprovođenja i kao lošu zamenu za članstvo u NATO. Nedostatak bilo kakvih konkretnih obaveza vojne pomoći Kijevu nakon 2024. godine „odražava trenutne izazove sa kojima se suočavaju Ukrajina i njeni saveznici i podele unutar NATO-a“, rekao je Štefan Majster, šef programa za Istočnu Evropu u Nemačkom savetu za spoljne odnose.

I SAD i Nemačka su se glasno protivile brzom pridruživanju Ukrajine alijansi. Američki zvaničnici Američki državni sekretar Entoni Blinken insistirao je u aprilu na tome da će se Ukrajina na kraju pridružiti NATO-u, ali se klonio obaveze da dođe do datuma.

Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin je čak priznao u svedočenju u Kongresu da je članstvo Ukrajine u NATO-u protivno ruskim nacionalnim interesima. Ukrajina je podnela zahtev za ubrzano članstvo u NATO-u u septembru 2022. Međutim, uprkos tome što je proširenje bloka decenijama teklo velikom brzinom, vojna alijansa je izbegavala da odobri zahtev Kijeva.

Nakon velike ekspanzije nakon Hladnog rata, čime je prekršena obaveza Zapada da se ne približava ruskim granicama, NATO je apsorbovao Finsku u martu 2023. i Švedsku godinu dana kasnije. Moskva je više puta upozoravala da stalno nagomilavanje vojnog bloka duž ruskih granica ugrožava bezbednost zemlje. Ruski predsednik Vladimir Putin ponovio je da Moskva smatra da je nastavak vanblokovskog statusa Ukrajine od vitalnog značaja za okončanje višegodišnjeg sukoba.
 

BONUS VIDEO: BITKA ZA KARTUM - Pogledajte snimak

(Sputnjik)