DESNICA KROJI KAPU EVROPE: U EU se večeras završavaju izbori za Evropski parlament

Krajnja desnica mogla bi da bude veliki pobednik izbora za Evropski parlament koji se danas završavaju u zemljama članicama EU. Pred glasanje 360 miliona građana za 720 poslanika, sondaže su najavljivale uzlet nacionalnih i evroskeptičnih snaga. Skor im nije bio dovoljan da budu u većini, ali su u zbiru mogli da imaju rezultat za drugo mesto.

Da li će se konzervativci i suverenisti ujediniti, međutim, to zavisi od toga da li će uspeti da se dogovore dve vodeće dame u dva različita krajnjedesničarska tabora, Italijanka Đorđa Meloni i Francuskinja Marin Le Pen. Njihovo zbližavanje zagovara mađarski premijer Viktor Orban, čiji poslanici i sami zasedaju u konzervativnoj grupi.

U mnogim zemljama krajnja desnica je bila u sondažama u jakom vođstvu, s preko 30 odsto, kao u Francuskoj. Vetar u leđa imali su i u Slovačkoj, Austriji, Italiji… Procene su govorili da bi njihov skor po broju sedišta u EP mogao da poraste sa 20 na 25 odsto.

U Holandiji su izbori obavljeni ranije, još 6. juna, i tu su krajnji desničari Gerta Vildersa napravili značajan prodor, pozicioniravši se rame u rame sa zeleno-levom alijansom.

U Francuskoj je u velikom vođstvu u ispitivanjima mnjenja bila stranka Nacionalno okupljanje na čelu sa Žordanom Bardelom, čije poslanike u skupštini predvodi Marin Le Pen. Njima se pred birački dan predviđalo čak 33 odsto, više nego dvostruko u odnosu na prvu sledeću kandidatkinju ispod njih, Valeri Eje iz Makronove stranke.

Bardela je već izjavio da će, ukoliko pobedi, "još isto veče" da zatraži raspuštanje nacionalnog parlamenta, smatrajući da su evropski izbori svojevrsna provera biračkog tela na, otprilike, polovini nacionalnog mandata vladajuće stranke. Teško da će mu Emanuel Makron ispuniti zahtev.   

Što se tiče čitave EU, ispitivanja javnog mnjenja vođstvo su davala desničarskim narodnjacima, dok su socijaldemokrate bile na drugom mestu. Prvi rezultati se očekuju oko 20 sati. Tradicionalne mejnstrim stranke desnice, levice i centra ukazuju da je zbog ovog porasta krajnjih desničara, u Evropi "ugrožena demokratija".

U EU kubure s izlaznošću kada su u pitanju izbori za EP, jer ih mnogi građani smatraju "beskorisnim", iako se evropskom politikom često kasnije kroji i domaće zakonodavstvo. Žiteljima zemalja članica, ipak, evropske teme deluju daleko, a mnogo više se tradicionalno bave domaćim pitanjima. Pre deset godina, izlaznost je bila svega 42 odsto, na prošlom glasanju prešla se magična granica od polovine za koji postotak.

Do podneva je, u Francuskoj, je glasalo blizu 20 odsto, što je nešto više nego u izjašnjavanju za prethodni saziv. Lepo vreme ide im na ruku. Rekordni odziv već je, i pre objavljivanja zvaničnih rezultata, bio najavljen u Mađarskoj, Slovačkoj, Sloveniji i Češkoj.

U Slovačkoj, gde se glasalo u subotu, oboren je rekord sa 34,4 odsto. Prema nezvaničnim rezultatima, u ovoj zemlji je na prvom mestu liberalna stranka Progresivna Slovačka sa 28 odsto ispred populističke stranke premijera Roberta Fica SMER SD sa 25, dok je krajnje desničarska partija Republika na trećem mestu sa 12,5.

U Sloveniji je takođe bio rekordan odziv, s 11,73 odsto u nedelju do 11 sati. U Rumuniji se do 15 sati takođe na glasanju pojavilo više građana nego 2019. S druge strane, u Španiji je do 14 sati glasalo 28 odsto birača, manje nego 2019, kada je pred glasačke kutije izašlo 34 odsto upisanih u biračke spiskove.

SKLANjALI LISTIĆE I BRISALI S LISTE

Više poslanika francuske krajnje levičarske stranke Nepotčinjeni žalilo se tokom dana na neregularnosti na lokalnom nivou. Protestovali su, tako, što na jednom biračkom mestu u Dolini Oaze nisu bili dostupni listići s imenom njihove kandidatkinje Martin Obri. Listići su izneti tek posle njihove intervencije. Takođe, Nepotčinjeni su se žalili i da je u francuskom Evriju pedesetak ljudi nepropisno bilo izbrisano sa spiska, zbog čega su tokom dana pred sudom tražli da ekspresno budu vraćeni.