GLASAJU I ŠESNAESTOGODIŠNJACI: Građani EU danas biraju novi saziv EP

U procenama pred glasanje, očekivalo se da najviše glasova dobiju desničarski narodnjaci, dok su na drugom mestu po sondažama bili socijaldemokrate. Najavljena je i plima krajnje desnice koja bi mogla da zauzme drugo mesto, pod uslovom da se ujedini.

Među onima koji će glasati, ima i oko 2 miliona mladih između 16 i 17 godina. Šesnaestogodišnjaci će moći da se izjašnjavaju u Belgiji, Nemačkoj, na Malti i u Austriji, a godinu dana stariji u Grčkoj.

Najviše će ih, shodno broju stanovnika, moći da glasa u Nemačkoj, ukupno 64,9 miliona. U Francuskoj, može da se izjasni 49,7 miliona, a u Italiji 47. S druge strane, na Malti pravo glasa ima samo 369.000 birača, a u Luksemburgu 488.000.

Bira se 720 poslanika, 15 više nego u prethodnom sazivu. Izbori su započeli još 6. juna u Holandiji, dan kasnijeS u održani u Irskoj kada je započelo i dvodnevno glasanje u Češkoj, dok se juče glasalo u Letoniji, Malti, Slovačkoj i prvog od dva dana u Italiji. Danas glasaju sve preostale zemlje.

Najviše poslanika u novom sazivu imaće najmogoljudnija država Unije, Nemačka, ukupno 96. Sledi geografski najveća Francuska sa 81 poslanikom. Italijani će imati 76 predstavnika, Španija 61, Poljska 53, Rumunija 33, Holandija 31, Belgija 22, Grčka, Mađarska, Švedska, Portugalija i Češka po 21, Austrija 20, Bugarska 17, Finska, Danska i Slovačka po 15, Republika Irska 14, Hrvatska 12, Litvanija 11, Letonija i Slovenija po 9, Estonija 7, Luksemburg, Malta i Kipar po 6.

Ovo su deseti po redu izbori za EP. To su, ujedno, i jedini direktni izbori u okviru evropskih institucija. Odziv je, generalno, slabiji nego za nacionalne izbore. Prošli put, 2019. godine, pred glasačke kutije je izašlo 50,7 odsto birača s pravom glasa. Razlike u interesovanju za ovu vrstu glasanja su ogromne, zavisno od zemalja: najmanje su bile u Slovačkoj, svega 22,7 odsto, dok je u Belgiji glasalo čak 88,5 odsto, imajući u vidu da je u ovoj zemlji izlazak na birališta obavezan.

Evropski parlament je glavno predstavničko telo građana Unije u evorpskom zakonodavnom procesu, zajedno sa Evropskim savetom, a donosi i direktive i pravila. Takođe, odobrava budžet Unije, kontroliše način na koji se koriste sredstva, bira predsednika Evropske komisije i komesare.

Očekuje se da prve procene budu poznate odmah iza 20 sati, a pre ponoći i preliminarni rezultati.

U ITALIJI NE MOGU MLAĐI OD 25

Po zemljama razlikuje se i minimalna starosna granica za kandidate. U većini država Unije ona iznosi 18, ali u nekim zemljama 21, poput Bugarske, Češke, Estonije, Irske, Letonije, Litvanije, Poljske, Slovačke i Kipra. Da bi bili evroposlanici, građani Rumunije moraju da imaju bar 23 godine, a u Italiji čak 25.