NOVAC IZGUBILI, ALI POVRATKU SE NADAJU: Ostali su bez ogromnih svota, ali vlasnici zapadnih kompanija ne odustaju od Rusije

Oni koji se nisu uplašili američkih pretnji da će im uvesti sankcije sačuvali su biznis u Rusiji i još više ga razvili. Posebno mnogo novca su izgubile zapadne naftne kompanije, kao i one koje ih servisiraju. Mnoge od njih su decenijama razvijale biznis u Rusiji i dobro zarađivale. Efekat tog povlačenja osetili su i Rusi, jer su zaustavljeni mnogi ambiciozni projekti. Zatvorene su brojne fabrike zapadnih automobila, ali na tržištu se pojavio veliki broj vozila proizvedenih u Kini, a opet je povećana proizvodnja domaćih "lada" i "moskviča".

Ako se analiziraju kupoprodajni ugovori, lako se može primetiti da postoji tri modela kako su oni napravljeni. Najjednostavniji je onaj kad su vlasnici odlučili da potpuno i zauvek napuste rusko tržište. Drugi model ugovora je prodaja, sa opcijom povratka imovine ako se normalizuju odnosi. Nije slučajno što se u ugovorima često može videti formulacija da "ako novi vlasnik jednog dana bude prodavao kompaniju, prednost se mora dati prvobitnom vlasniku".

I treća je prodaja kompanija menadžerima koji su dosada vodili tu kompaniju. Naravno da je i to način da se kompanija ponovo vrati, ako se uspostave normalni ekonomski odnosi Zapada i Istoka.

Najveće gubitke su imale američke i britanske kompanije. Prisetimo se da su prve sankcije Rusiji bile uvedene posle rata u Gruziji. Tada je odlučeno da se u rusku poljoprivredu investira mnogo novca, pa je od nekadašnjeg velikog uvoznika pšenice i hrane Rusija postala izvoznik. Danas je Rusija jedan od najvećih proizvođača žitarica na svetu. Osim toga, razvila je proizvodnju i preradu mesa. Bez preterivanja se može reći da nema tih sankcija koje bi uticale na to da se ruske prodavnice prehrambrenih proizvoda isprazne.

U Ministarstvu industrije i trgovine RF kažu da je za poslednje dve godine Rusiju napustila petina velikih zapadnih kompanija, dakle oko sto, a ostalih 400 kompanija sačuvalo je biznis na razne načine. Što se tiče američkih kompanija, do rata je u Rusiji radilo njih 350, a kasnije je do 2024. otišlo samo 66. Od evropskih velikih kompanija Rusiju je napustilo oko sto.

"Njujork tajms" je izračunao da su one kompanije koje su posle februara 2022. napustile Rusiju imale gubitke od oko sto milijardi dolara. Primera radi, jedna od najvećih servisnih kompanija u naftnom biznisu "Bejker Hjus" napravila je gubitak od 451 milion dolara posle prodaje svog ruskog biznisa. Oni su obustavili rad u Rusiji u martu 2022. i od njih je biznis kupila sibirska Kompanija "Njefteservisnije tehnologije" iz Tjumena.
I britanska ogromna naftna Kompanija "Šel" je takođe prodala svoj biznis u Rusiji. Oni tvrde da su imali čisti gubitak 135 miliona dolara. Biznis su prodali ruskom "Lukojlu".
Nemački koncern "Simens" izgubio je oko 600 miliona evra. Glavne gubitke je imao njegov deo "Mobiliti", jer je "Simens" prestao da prodaje Rusiji vozove "sapsan". Raskinuo je dugogodišnji ugovor sa Ruskom železnicom, pa čak i servisiranje brzih vozova. Rusi su bili zadovoljni saradnjom, a i Nemci su imali pouzdanog i platežno sposobnog partnera. Međutim, nemačka vlada nije poslušala svoje biznismene nego Vašinton.

Rukovodstvo "Simensa" je i ranije upozoravalo da od uvođenja sankcija Rusiji zapadni biznis može imati ogromne štete.

Duvanski koncern "Britiš ameriken tabako" je prodao svoj biznis u Rusiji i Belorusiji u septembru 2023. U finanijskom izveštaju su procenili da su na toj prodaji izgubili 612 miliona funti.

Svi zapadni proizvođači automobila su zatvorili svoje fabrike u Rusiji, ali sa nadom da će se jednog dana vratiti. "Reno" je u maju 2022. prodao gradu Moskvi za simboličnu sumu svoju fabriku, kao i svoj deo u "Autovazu" koji proizvodi "lade". U roku od šest godina "Reno" može da vrati svoje vlasništvo otkupom. Na takav potez Reno se odlučio jer je samo za prvo polugodište 2022. imao gubitak 2,3 milijarde evra. Sada se u Moskvi proizvode "moskviči".

Automobilski koncern "Nisan" je prodao ruskoj državi fabriku automobila u Sankt Peterburgu u oktobru 2022. Gubitak je 839 miliona dolara, ali u ugovoru je zapisano da u toku narednih šest godina "Nisan" ima pravo otkupa fabrike.

Mnogo se pisalo o odlasku čuvenog američkog lanca restorana "Mekdonalds". U maju 2022. on je stavio ključ u bravu svojih restorana u Rusiji. Ali već u junu, u prostorijama "Mekdonaldsa" počeli su da se otvaraju restorani lanca "Vkusno i točka". Američka kompanija je svoju franšizu prodavala širom Rusije i tako jako dobro zarađivala. Odlaskom je prestala da zarađuje veliki novac, ali većina restorana i tako nije bilo njeno vlasništvo i njihov naslednik radi po obnovljenom programu.

Najveće gubitke je prikazao holding "Veon", koji je registrovan u Holandiji. On je otišao sa ruskog tržišta jer je u oktobru 2023. prodao svoju telekomunikacionu kompaniju Vimpe.kom. U izveštaju piše da su imali gubitak od 3,7 milijardi evra. Koliko je zaista to tačno, a koliko su to finansijske igre, teško je reći...

Oni koji su ostali da rade mogu samo da trljaju ruke. Jedan od njih je italijanski veliki proizvođač testenina "Barila". U svim samoposlugama mogu se naći sve vrste njihovih testenina. Nastavila je da radi i Kompanija "Junilever", proizvođač kućne hemije. Neke od stranih kompanija su za tri decenije prisustva na ruskom tržištu napravile fabrike i nisu spremne da ih prodaju uz popust od 90 odsto. Rukovodstvo "Junilevera" je odlučilo da ostane jer ni njihovi konkurenti, kao što je "Kolgejt-Palmolajv", takođe nisu napustili Rusiju.

Od stranih banaka najduže se na tržištu zadržala austrijska Rajfajzen banka.
Da ne bude deficita robe, ruska vlada je bila dozvolila tzv. paralelni uvoz. Prosto rečeno, od uvoznika se ne traži sertifikat od originalnog proizvođača. Po podacima Federalne ruske carine obim robe koji je dospeo u Rusiju paralenim uvozom 2022. iznosio je oko 20 milijardi dolara.

Mada su vodeće svetske modne kuće zatvorile svoje mnogobrojne prodavnice, njihova roba i dalje stiže kod bogatih kupaca. Doduše, ide naokolo, ali to kupcima i tako nije važno. Prvi su tu vrstu sankcija prekršili Italijani, koji su otvorili posredničke kompanije u Turskoj, preko kojih su liferovali robu u Rusiju.

Na isti način se mogu kupiti i skupi viskiji i konjaci, a vina ima iz celog sveta. Jedina je razlika što je sve što se smatra luksuzom poskupelo. Ali parajlije to uopšte ne brine, a srednji i niži sloj Rusa nije ni do sada imao para za modnu odeću, obuću i skupe šampanjce, konjake i viskije. Njima je votka dobra za podizanje raspoloženja i slavlja koja Rusi jako vole.