DANSKA ŠALJE PRIŠTINI ZATVORENIKE: Po ceni od 210 miliona evra, 300 robijaša, stranaca iz Kopenhagena, završiće na Kosmetu
U ZAMENU za 210 miliona evra u 10 godina iz Danske će biti prebačeno u zatvor na tzv. Kosovo 300 stranih robijaša koji izdržavaju kazne u danskim zatvorima.
Foto: AP
Parlament privremenih institucija u Prištini definitivno je odobrio sporazum između dve zemlje postignut još 2021. godine.
Tako Danska otvara kaznenu koloniju na tzv. Kosovu u koju će biti prebačeni migranti i druge osobe osuđene za zločine na njenoj teritoriji "iznajmljujući zatvor". Plaćaće po 21 milion evra godišnje, a sporazum koji je potpisan u aprilu 2023. čekao je na konačno odobrenje albanskih poslanika. Sada se samo čeka da ga ratifikuje predsednica lažne države, Vljosa Osmani.
Danska vlada, koju od 2022. podržava velika koalicija uključujući stranke levog i desnog centra, saglasna je sa takvim aranžmanom, ali ostaje sumnja nekih evropskih analitičara da li je u pitanju ekonomski posao između dve zemlje, ili je "taj deo Balkana u potrazi za priznavanjem međunarodnih institucija i podrškom Kopenhagena za liberalizaciju viznog režima".
Danska ima samo jedno objašnjenje: da prebacivanjem zatvorenika na tzv. Kosovo želi da smanji prenatrpanost svojih zatvora, ali i da podstakne naknadno proterivanje osuđenih stranaca koji nisu iz zemalja EU. Sporazum predviđa da se zatvorenici ne vraćaju u Dansku kada završe izdržavanje kazne.
Danski ministar pravosuđa Peter Humelgard rekao je da sporazum daje jasan signal stranim kriminalcima kako "njihova budućnost nije u Danskoj". Time se šalje još jasnija i oštrija poruka o zatvaranju migranata koji su ilegalno ušli u Dansku, ali i kao slabljenje pravila o azilu u EU.
Zapošljavanje Kosovara
TZV. kosovska vlada je najavila da će novac dobijen od Danske iskoristiti za unapređivanje svog zatvorskog sistema i za ulaganje u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Iz Danske se podvlači i to da je tzv. Kosovo jedna od najsiromašnijih zemalja na evropskom kontinentu i da je nezaposlenost mladih između 30 i 50 odsto, najveća na evropskom kontinentu.
Izabrani zatvor je u Gnjilanu, gde će se raditi na tome da zatvorski uslovi budu identični onima u danskom zatvorskom režimu. Sporazum je prošao i kroz fazu kritika od strane opozicionih partija i nevladinih organizacija jer su u tzv. kosovskim zatvorima česte epizode nasilja, korupcije, rizika od političke i verske radikalizacije i nedostatka medicinske nege.
Posebno su aktivisti za ljudska prava oštro kritikovali ovu odluku Danske zbog užasnih uslova u tzv. kosovskim zatvorima gde je Komitet protiv torture dokumentovao navode o korupciji i maltretiranju. Postavlja se pitanje kako će Danska moći da garantuje rođacima zatvorenika iste uslove koje su imali u zatvorima iz kojih će biti prebačeni. Danska, međutim, tvrdi da će na tzv. Kosovu biti garantovani isti uslovi izdržavanja kazni, i da će biti organizovani letovi za Prištinu kako bi deca mogla da vide svoje roditelje.
U sporazumu stoji da državljani Danske, kao i stranci osuđeni za terorizam ili ratne zločine i zatvorenici sa mentalnim problemima neće biti uključeni u transfer. U danskim zatvorima trenutno ima 1.000 zatvorenika više od postojećih kapaciteta, sa procenama tamošnje vlade da prenatrpanost ide za oko 124 odsto.
Priština je izrazila veliko zadovoljstvo zbog takve inicijative "koja ojačava saradnju sa Danskom i pokazuje da je Republika Kosovo ozbiljan partner u demokratskom svetu i uvek spremno da odgovori saveznicima".