U ITALIJI PLATA MANJA NEGO 1990: Ubrzano tone standard na apeninskom poluostrvu
ITALIJA je jedina zemlja EU gde su zarade opale. Pre 30 godina se zarađivalo više nego danas, pa je Italija imala najveći realni pad plata među velikim ekonomskim silama. Samo između 2021. i 2022. godine vrednost plata je pala za 7,3 odsto.
Foto: AP
U globalne podatke o smanjenju zarada, koje je objavio Evropski institut za statistiku (Evrostat), ulaze i oni koji se odnose na zarade osoba bez stalnih ugovora, mladih na praksi, kao i na oko dva miliona ljudi koji rade sa sezonskim ugovorima u turizmu i uslugama, gde se plaća i na crno. Evropska statistika ocenjuje da je realni pad primanja u Italiji dramatičan. Glavni uzrok gubitka kupovne moći Italijana je velika inflacija koja je rezulat rata u Ukrajini, uz galopirajući rast cena energenata.
Nominalne plate su porasle, ali nedovoljno u poređenju sa inflacijom. Realne zarade na Apeninskom poluostrvu već su opale za 2,9 procenata između 1990. i 2020. godine. Između 2019. i 2022. godine prosečna godišnja plata svakog italijanskog radnika smanjena je za približno 1.000 evra. Ovo je učinilo Italiju jednom od zemalja sa najnižim rastom plata u Evropi, samo je osam država EU povećanjem primanja nadoknadilo gubitak kupovne moći usled inflacije. Italija nije među njima.
Najveći rast ostvarila je Francuska, sa povećanjem od pet odsto, u Nemačkoj je porasla za 2,7 procenta a u Češkoj za 4,4, dok u Italiji samo za 1,1, nedovoljno da se izbegne pad realne vrednosti zarada. Čak 56 odsto Italijana zarađuje manje od 1.300 evra, a samo četiri procenta više od 2.850 evra mesečno. Predsednik Sebastijano Fada podseća da već dugo zagovarana tema o garantovanju minimalnih zarada nije uvedena, jer su na političkoj sceni na delu mnoge konfrontacije za i protiv.