AMERIKANCI POSAO TRAŽE I POSLE 75. GODINE: Vremešni građani najbrže rastuća starosna grupa u radnoj snazi u Sjedinjenim Državama

Prognozira se da će broj zaposlenih penzionera samo još više rasti u narednoj deceniji. Kao jedan od glavnih razloga što se vremešni Amerikanci late posla u kasnijim godinama je uglavnom jer ne mogu da žive samo od penzionog čeka.

Amerikanka Houp Marej nakon 50-ogodišnje karijere u producentskim i organizacionim vodama otišla je u penziju 2013. godine da bi nedugo zatim morala da skine radničke cipele sa čiviluka i krene da radi kako bi kupila lekove i namirnice. Zaposlila se u prodavnici gde kupcima deli pamflete različitih proizvoda za 18 dolara po satu.

- Postalo je nekako zastrašujuće. Trebao mi je dodatni novac. Planirala sam da novac štedim, ali nisam mogla. Morala sam da ga iskoristim za svakodnevne troškove života. Ne znam koliko dugo ću raditi, sve zavisi - ispričala je za Si-En-En Houp Marej, koja ima 81 godinu.

Njen primer samo je jedan od bezbroj sličnih slučaja u SAD. I bivša nastavnica Hajdi Brokvej (66) koja je u penziju otišla pre pandemije kovida 19, brzo je shvatila da sa čekom neće moći da pokrije sve troškove i počela da traži posao. No, potraga je trajala naredne dve godine.

- Prijavljivala sam se za poslove za koje sam bila savršeno kvalifikovana, pa čak i više, da bi me jednostavno iznova odbijali. Konačno sam odustala i prodala svoju kuću i sa suprugom se preselila u jugoistočnu Floridu. Razmišljala sam da ću tamo možda imati više prilika. A možda je privreda bila malo više prijateljski nastrojena prema starijim ljudima.

Posle 11 meseci traženja posla na Floridi, Brokvejevoj su ponudili posao pomoćnika u obližnjoj predškolskoj ustanovi.

- Sada brišem, čistim toalete i praznim smeće za 13,40 dolara na sat. Ali, barem sam zaposlena. Predavala sam deci u nižim razredima 30 godina. Sada čistim predškolsku ustanovu. Ali barem mogu da priuštim namirnice - rekla je ona.