ODESA KLJUČ POVEZIVANJA MOSKVE SA BEOGRADOM: Intervju Mihail Zvinčuk, geopolitički ekspert, autor Projekta "Ribar"

Vojnog blogera, analitičara i geopolitičkog eksperta Mihaila Zvinčuka, autora Projekta "Ribar", danas citiraju na 23 jezika, a Si-En-En, Rojters i Skajnjuz ga prepoznaju kao relevantan izvor informacija.

U razgovoru za "Novosti", Zvinčuk kaže da je "Telegram" veoma moćan informacioni resurs i alat za kontrolu izveštaja te da je objektivnost na kojoj je kanal "Ribar" insistirao bio uslov da je prepozna i međunarodna agenda.

U vreme kada kolektivni Zapad vodi histeričan rat protiv svake informacije koja dolazi iz ruskih resursa, uspevate da nadigrate svetske cenzore. Kako vam to polazi za rukom?

- Kanal "Ribar" jeste zabranjen u Ukrajini i Evropi, ali to ne znači da informacija nije prisutna na svim kontinentima, uključujući SAD. Postoje dva različita pristupa. Pristup klasičnih ruskih medija je otvaranje filijala pod istim nazivom u svim zemljama i svako povećanje popularnosti je uvod u zabranu rada. Ja to nisam radio. Umesto toga, postojeće resurse u tim zemljama činim svojim partnerima. Razmenjujem sa njima podatke, pomažem u njihovim zadacima i kada mi je to potrebno zamolim ih da podele moju informaciju. U kritički važnim trenucima, oni citiraju mene i tako mi prevazilazimo informativnu barijeru.

Kada je reč o Bliskom istoku i ukrajini, kažu da vaše analize daju najprecizniji uvid. Izostanak vojne solidarnosti muslimanskog sveta u Gazi nije vas iznenadio?

- Možda su se oni na rečima i ujedinili ali osim Rafe, Pojas Gaze je u ruševinama. Dva miliona ljudi je ostalo bez svojih domova, ali pokazalo se da to nije dovoljno dobar povod da bi se muslimanski svet ujedinio. Jordan, Saudijska Arabija i Egipat mogu da kažu da saosećaju sa ljudima u Gazi, oni, istina, šalju humanitarnu pomoć, lupaju pesnicom u sali UN, ali gde je efekat?

Možda možemo da ga tražimo u odgovoru koji je ponudio Iran?

- Da, ali oni su položaje u Izraelu gađali starim raketama i to je bila usaglašena akcija sa kojom su svi odavno bili upoznati. Da li je to dogovor Amerike sa Iranom? Prateći američke medije, ne isključujem tu mogućnost. Uostalom, da li se nešto promenilo nakon napada Irana? Izrael će u maniru varvara sa toljagama nastaviti gde je stao, iako su norme međunarodnog prava narušene.

Na kojim tačkama bi mogli biti otvoreni novi frontovi?

- Konflikt će se verovatno proširiti na Siriju. Podsećam da je od trenutka zaoštravanja u zoni izraelsko-palestinskog konflikta Izrael Siriju gađao 51 put. Moguća je i ograničena eskalacija u oblasti granice sa Libanom, gde je Hezbolah navodno povezan sa Iranom, ali ne zanemarimo, i sa Amerikom i Francuskom. Nanošenje udara ovde moglo bi škoditi zapadnim interesima. Birajući manje zlo, Izrael će verovatno operacije koncentrisati na teritoriju Sirije. Na taj način Izrael rešava svoje unutarpolitičke probleme, jer ultraortodoksni pravac koji je na vlasti može svom stanovništvu da zapuši usta samo pod izgovorom da je u toku rat. To znači da su nova žarišta moguća. Verovatnoća da će Izrael početi rat u drugom regionu je otprilike 40 odsto.

Kao nove žarišne tačke sve češće se pominju Pridnjestrovlje i Gagauzija. Mogu li ovi regioni, koji trpe represivne mere od moldavskih vlasti biti pretvoreni u novi Donbas?

- Rusija nema kopnenu kontrolu nad tim terenom i ukoliko na Zapadu neko odluči da sravni ove regione, to će se i desiti. Mi ne možemo preko teritorije Ukrajine da priđemo tim tačkama, ali sa uspesima na bojnom polju, strateškim, ne faktičkim, mi ćemo u potpunosti preuzeti inicijativu. Zato u ovom trenutku nismo saglasni sa zahtevima Gagauzije i Pridnjestrovlja da uđu u sastav Rusije. Najpametnija trenutna politika je status kvo koji postoji i nada da će naše strateške pobede nastupiti pre nego Zapad spali ove tačke.

U analizama rata u Ukrajini najfrekventnija reč je Odesa. Koliki je njen značaj u geopolitičkoj a koliki u vojnoj ravni?

- Odesa i odeska oblast su ključ za ušće Dunava, pristup međunarodnim vodama preko kojih se možemo povezati sa Balkanom i Srbijom. To je važna arterija i platforma, za početak, za komunikaciju sa našim saveznicima. I to je momenat koji na Zapadu zaista dobro razumeju. Oni će učiniti sve što je u njihovoj moći da nas spreče u oslobađanju Odese. Odesa će odrediti formiranje Novorusije.

Nazirete li taj trenutak i uopšte kraj rata?

- Veoma je daleko, jer za sada mi ne možemo da oslobodimo ni levu obalu Dnjepra. Mi se u ovom trenutku ne borimo za gradove, već bukvalno za svaku kuću, pa i planinske domove u kojima žive šumari. I svako naselje koje se pojavljuje u izveštajima je malo. Avdejevka je zaista veliki uspeh ruske vojske, ali imajte u vidu da su borbe trajale nekoliko meseci i da je bilo mnogo juriša. Sada počinjemo juriš na Časov Jar, koji nije grad već ogromno utvrđenje. Naivno je smatrati da ruska vojska može sa lakoćom da zauzima grad za gradom. Vojni potencijal Ukrajine nije uništen. Ukrajini šalju tehniku, oružje, otvaraju nove fabrike, i rat se produžava.

Opcija primirja nije u igri?

- Suviše mnogo ljudi je povezano sa krvlju. Svaka treća ili četvrta porodica je izgubila neku blisku osobu i ukoliko bi neko sada pritisnuo dugme "mir", nezadovoljstvo bi bilo ogromno. Mir kao opcija je prihvatljiv ruskom društvu tek nakon pozitivnih dešavanja. Naravno, postoji izvestan broj ljudi koji je motivisan poslovnim interesima, tržištem, time da njihove fabrike i preduzeća u Ukrajini nesmetano rade. Možda u nekim ranijim vremenima bi njihov interes mogao biti preovlađujući, ali u ovom trenutku pitanje dobrog ishoda rata je primarno.

Isključujte opasnost od dvorske revolucije, prevrata...?

- Klima u Rusiji se znatno promenila i centralna vlast je veoma moćna. Ne poričem mogućnost pokušaja, ali siguran sam u njegov loš ishod. Mi nemamo jake liberalne figure koje mogu sprovesti takav scenario. Navaljni je umro. Tu temu kolektivni Zapad nije ni registrovao, prošlo je bez protesta i mitinga jer to više nije bila figura na koju se mogao staviti akcenat. Projekat revolucije u Rusiji se raspao. Teroristički napadi, smišljeni i realizovani sa ciljem unutrašnje destabilizacije, paradoksalno, izazvali su suprotan efekat, došlo je do veće konsolidacije društva. Narod je još strastvenije počeo da podržava rusku armiju u borbi protiv Ukrajine.

Strepite za svoj život?

- Živim u graničnim situacijama i navikao sam na to. Ako bih sedeo kod kuće, u strahu da bi služba bezbednosti Ukrajine ili CIA mogle doći sa namerom da me ubiju, kako bih onda mogao da ubedim ljude da mi radimo ispravnu stvar. Svestan sam rizika i činjenice da je moja glava ucenjena, da postoji želja da me ubiju, kidnapuju i ućutkaju. Nisam naivan da bih verovao da će sve biti u redu. Sve ono što radim je sa svešću o rizicima i opasnostima, ali i verom u ono što radim.

Iz vas govori oficir ili medijski radnik?

- Iz mene govori Mihail Zvinčuk. Meni su zbog objektivnog izveštavanja sa fronta pojedinci pokušavali da spočitaju diskreditaciju Oružanih snaga Rusije, ali prošle godine sam od Putina dobio medalju za zaštitu otadžbine, upravo za doprinos koji sam dao informativnom ratu i odbrani naše zemlje na medijskom polju. Govorim kao osoba koja zna na kojem je mestu i koja govori ono što je potrebno i nužno.