PRINUDNI RAD NOVA "KOST U GRLU" EU: Nova pravila Evropske unije napraviće pravu malu revoluciju u prodaji proizvoda iz "trećeg sveta"

Evropski parlament i Evropski savet uspeli su da se dogovore o novim pravilima koja bi uskoro trebala da važe na Starom kontinentu. Zakonodavstvo sada predviđa vršenje istraga, plenidbu ovakve robe na granicama, povlačenje s tržišta ukoliko je već u rafovima i kaznu za evropske firme koje je plasiraju. Biće otvorena i zajednička informatička platforma gde će se grupisati podaci, što bi trebalo da olakša posao državama i firmama.

- Ovakav zakon je do sada neviđen u oblasti ljudskih prava. To je važan konrak ka pravednoj trgovini i ozdravljenju lanca snabedavanja – istakla je poslanica Samira Rafaela, ko-podnositeljka izveštaja na osnovu koga je izglasan zakon.

Slično misli i njena koleginica Marija Manuel Leitao Markez, s kojom je pisala predlog, koja je istakla da je prinudni rad previše dugo bio realnost i da obuhvata veliki broj ljudi.

Sledeća administrativna etapa bi trebalo da bude konačno davanje odobrenja za primenu novog zakonodavstva i njegovo objavljivanje u Službenom glasniku EU. Očekivanja su bila da se sve završi do novih izbora 9. juna, a imajući u vidu široku saglasnost različitih partija unutar EP, to će se dogoditi i pre. Sve je simbolično viđeno i kao pozitivan način završetka rada ovog saziva. Preduzeća će imati rok od tri godine da se naviknu na nova pravila.

Inicijativu za sprečavanje ulaska robe koja se proizvodi prinudnim radom preuzimaće države članice ili Evropska komisija, na osnovu sopstvenih zapažanja, indicija, sumnji, podnetih tužbi, kao i na bazi informacija koje im dostavljaju nevladine organizacije, udruženja, institucije, poslanici ili uzbunjivači.

- Strašno je to što u 21. veku još postoji prinudni rad na planeti. Taj grozni zločin mora da bude iskorenjen, a prvi korak ka tome biće rušenje ekonomskog modela preduzeća koja iskorišćavaju radnike – poručio je Pjer Iv Dermanj, zamenik premijera i ministar ekonomije i rada Belgije, zemlje koja trenutno predsedava EU.

Na osnovu podataka Međunarodne organizacije rada, ovaj fenomen odnosi se na 27,6 miliona ljudi u svetu, među kojima 3,3 miliona dece koja rade u teškim uslovima. Ističe se da je prinudni rad često prisutan u privatnoj ekonomiji, ali i da ga katkad nameću vlasti pojedinih država.

Kao jedan od primera koji se često citirao prilikom aktivnosti na uvođenju novih mera, pominjao se slučaj muslimanskog naroda Ujgura u Kini. Neki evropski poslanici smatraju da ih vlasti poslednjih godina primoravaju na rad u tekstilnoj industriji, najpre u njihovoj provinciji Sinđijang, a kasnije i premeštanjem širom zemlje.

- U našim evropskim prodavnicama ne treba da bude mesta za proizvode ukaljane prinudnim radom pripadnika naroda Ujgura – poručio je francuski socijaldemokratski evroposlanik Rafael Gliksman.

U EU ističu da je od 2017. godine Kina uspostavila sistem širokih razmera prinudnog rada među Ujgurima. Oko tri miliona ljudi, kažu, radi protiv svoje volje. Kineske vlasti oštro pobijaju ove navode.

Ističe se da postoji velika verovatnoća da četrdesetak zapadnih firmi prodaje odeću sašivenu od tekstila koji su proizveli Ujguri. Među njima su i neke svetski poznate marke s pristupačnim cenama za široke mase, ali i neki od najpoznatijih planetarnih brendova visoke mode.

Tekstil nije jedini na meti evroposlanika, pa se tako navodi da se prinudnim radom proizvodi i druga roba, kao što su elektronika, sunčani paneli, hemijski preparati, pa čak i automobili. Tokom godina je, ističe se, bivalo sve manje transparentnosti, uključujući i evropske vlasti. Tako su neke nevladine organizacije podnosile tužbe za "zločin protiv čovečnosti" protiv nekih od evropskih industrijskih giganata uz sumnju da se bogate na račun prinudnog rada na robi proizvedenoj daleko od njihove kuće, ali su te tužbe od evropskih zakondavstava bile zavedene ad akta. Sada bi tome konačno trebalo da se stane na put. Istovremeno, na ovaj način bi trebalo da se sankcionišu razne vrste eksploatacija, uključujući i decu, ali i degradacija priorode i uništavanje biodiverziteta.

Konkrentno, ukoliko istraga koju budu sproveli država ili Evropska komisija, zaključi da je došlo do primene prinudnog rada, roba će se povlačiti s evropskog tržišta, a onda će se donirati, reciklirati ili uništavati. Ako se neki proizvod smatra strateški važnim za EU, u tom slučaju može da bude zadržan do trenutka dok preduzeće koje ga uvozi ne eliminiše prinudni rad iz proizvodnog lanca, posle čega će biti vraćen na tržište.

Evropska komisija će utvrditi listu specifičnih ekonomskih oblasti i geografskih zona u kojima smatra da postoji prinudni rad nametnut od strane države. Od firmi će tražiti dodatne informacije prilikom izdavanja carinskih deklaracija, ukoliko postoji sumnja. Biće, čak, osnovan i radnički sindikat za borbu protiv ovog fenomena.

Nova pravila će se odnositi čak i na robu koja se prodaje internetom. Predviđena je i saradnja i razmena informacija više zemalja sa sličnim unutrašnjim zakonodavstvom. Agenti Evropske komisije moći će da vrše istrage po državama, uz saglasnost vlada. Na preduzećima će biti da dokažu da proizvod koji prodaju nije proistekao iz prinudnog rada, a ne obrnuto, da dokaze podnosi Komisija.