KAMERON ''TOPI'' TRAMPA ZA POMOĆ KIJEVU: Britanski šef diplomatije tokom posete SAD prvo se sastao sa liderom republikanaca
DOK preko potrebna finansijska pomoć za Ukrajinu visi o koncu u američkom Kongresu zbog opstrukcije republikanaca u Predstavničkom domu, britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron doputovao je u SAD kako bi u narednim danima pokušao da ubedi američke zvaničnike da odobre novčanu vakcinu za Kijev.
Foto: Tanjug/AP
Kameron je na putu do Vašingtona "svratio" na Floridu gde se sastao sa bivšim šefom Bele kuće i predsedničkim kandidatom Republikanske partije Donaldom Trampom, koji se zajedno sa delom svoje partije protivi usvajanju zakona koji podrazumeva novih 60 milijardi dolara vojne pomoći za Ukrajinu.
Uoči odlaska u SAD, britanski šef diplomatije je izjavio da je uspeh Ukrajine u pobedi Rusije od vitalnog značaja za američku i evropsku bezbednost i pozvao poslanike preko Atlantika da hitno odobre dodatnu vojnu pomoć. "Forin ofis" je saopštio da će Kameron insistirati da Kijev dobije resurse koji su mu potrebni za odbranu i da krene u ofanzivu 2025. godine. Predviđeno je da se bivši premijer narednih dana u prestonici SAD sastane i sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom, visokim zvaničnicima Republikanske partije, kao i članovima Kongresa.
- Ovo će pokazati da su granice važne, da se agresija ne isplati i da su zemlje poput Ukrajine slobodne da biraju svoju budućnost. Alternativa bi samo ohrabrila ruskog predsednika Vladimira Putina u daljim pokušajima da na silu prekroji evropske granice i jasno bi se čula u Pekingu, Teheranu i Severnoj Koreji - rekao je Kameron.
Ovo je drugo putovanje bivšeg britanskog premijera u SAD sa istim ciljem, da ubedi republikance da obrnu ćurak. No, Kameron je odlaskom na sastanak sa Trampom pre drugih zvaničnika dunuo pesak u oči demokratama, i to u sred kampanje za nastupajuće predsedničke izbore u kojima Tramp važi za blagog favorita u odnosu na aktuelnog šefa Bele kuće Džozefa Bajdena. Ipak, iz Kameronove pres-službe su ovaj susret okarakterisali kao - standardan.
Rešenje za Ukrajinu
BIVŠI američki predsednik Donald Tramp nezvanično je izjavio da bi mogao da stavi tačku na rusku vojnu operaciju u Ukrajini tako što bi naterao Kijev da se odrekne dela svojih teritorija u korist Moskve, izvestio je američki list "Vašington post", pozivajući se na neimenovane izvore. Prema izvorima, navodni predlog lidera republikanaca uključuje pritisak na Ukrajinu kako bi se ona odrekla svojih pretenzija na Krim i Donbas u korist Rusije. Ovi izvori tražili da se ne identifikuju jer su ti razgovori bili poverljivi. Tramp je inače više puta izjavio da bi, ako bude izabran za novog šefa Bele kuće, mogao da pregovara o miru sa Rusijom i Ukrajinom u roku od 24 sata, čak i pre zvaničnog preuzimanja dužnosti.
- Uobičajena je praksa da se ministri sastaju sa opozicionim kanidatima kao deo njihovog rutinskog međunarodnog angžmana - naveo je portparol britanske vlade, dodavši da će se Kameron tokom razgovora sa zvaničnicima iz Bajdenove administracije fokusirati na niz zajedničkih prioriteta SAD i Velike Britanije, uključujući obezbeđivanje međunarodne podrške Ukrajini i donošenje stabilnosti na Bliskom istoku, preneo je Si-En-En.
Da je Kameron posetom Trampovom odmaralištu Mar-a-Lago na Floridi povukao potencijalno rizičan potez smatra i britanski "Gardijan", naročito zbog njihovih prethodnih razmirica oko brojnih pitanja među kojima je i "Bregzit". Osim toga, Kameron je neretko kritikovao Trampa. Tako je 2016, dok je još uvek bio premijer, rekao je da je Tramp "glup, pogrešan i da izaziva podele". Kasnije je u svojim memoarima optužio lidera repulblikanaca za "protekcionizam, ksenofobiju i mizoginiju".
Ipak, njihov susret bio je prvi sastanak visokog zvaničnika britanske vlade sa Trampom otkako je on napustio Ovalni kabinet 2021. godine. No, britanski mediji ocenjuju da će teško Kameron uspeti da ubedi lidera republikanaca da promeni mišljenje i utiče na krilo svoje stranke da glasa za usvajanje spornog finansijskog zakona.
Deo republikanaca u Predstavničkom domu Kongresa, u kojem većinu imaju "crveni" kongresmeni, mesecima odbija da usvoji dvostraački zakon za koji je zeleno svetlo prethodno dao Senat jer obuhvata i deo o izmeni propisa o bezbednosti južne granice.