"NATO I AMERIKA SU ŽELELI RAT" Francuski pukovnik koji je spasao manastir Devič od albanskih terorista objasnio šta se dešava u Ukrajini
RATNO ludilo u koje je NATO uvukao Evropu mora da bude zaustavljeno, a interes Francuske je da izađe iz tog vojnog saveza i postane neutralna. Zaboravili smo lekcije iz Prvog svetskog rata koji je razorio Evropu, kaže za Sputnjik francuski pukovnik u penziji Žak Ogar.
Foto G. Čvorović
Pre nekoliko nedelja u Francuskoj je objavljena najnovija knjiga Žaka Ogara pod naslovom „Rat u Ukrajini“ u kojoj ovaj prekaljeni vojnik, nekadašnji komandant francuskog kontingenta Kfora, zaslužan za odbranu manastira Devič od napada terorista OVK, preispituje ulogu NATO-a i EU u ukrajinskoj krizi.
- Nadam se da će postati bestseler - kroz šalu kaže Ogar.
SAD i NATO su želeli rat protiv Rusije
Cilj knjige je, kako kaže, da ubedi svoje sunarodnike da u potpunosti greše kada sagledavaju ulogu NATO-a u Evropi.
- NATO, predvođen SAD, uz saučesništvo oslabljene EU nastupa prema Rusiji. Pokušao sam da objasnim sve razloge zbog kojih predsednik Putin nije imao izbora osim da pokrene akciju koja se pretvorila u rat. Svrha moje knjige je da se fokusira na odgovornost SAD i NATO-a, koji su želeli ovaj rat kako bi Rusiju učinili slabom, a evropske zemlje zadržale u svom zagrljaju - objašnjava Ogar.
SAD po svaku cenu žele da spreče ujedinjenje Evrope od Atlantika do Urala i, kasnije sa Evroazijom, što je bio san mnogih francuskih intelektualaca i državnika prošlog i pretprošlog veka – od Šatobrijana i generala De Gola do Andreja Makina, savremenog francuskog intelektualca ruskih korena, dodaje on.
Francuzi i Rusi ne dele granicu, nemaju teritorijalnih sporova, nemaju razloga da budu neprijatelji. Naprotiv, mnogo je razloga da budemo prijatelji, ističe Ogar.
- To je upravo ono što su govorili Šatobrijan i general De Gol, a što govori i Makin – da smo mi dve ruke Evrope. U osamnaestom i devetnaestom veku u Rusiji su svi govorili francuski. Francuska kultura je uticala na rusku elitu, a ruska kultura je uticala na francusku. Moderan primer toga je Solženjicin, ali i dalje možemo govoriti o Tolstoju ili Dostojevskom. Svi oni značajan su deo evropske kulture. Moramo da ih vratimo u francusku kulturu. Na to cilja moja knjiga - kaže on.