BIZNISMENI UDARILI NA ŠOLCA : "Puca" savezništvo nemačkih kompanija i državnog vrha
DVE godine ove vlade izgubljene su kad je ekonomija u pitanju, poručio je Zigfrid Rusvurm, čelnik Udruženja nemačke industrije kancelaru Olafu Šolcu. Ovako otvoren oštar napad na šefa vlade u Berlinu pravi je presedan, iako se brojne kritike na federalnu politiku gotovo svakodnevno čuju, jer je malo koja direkno upućena Šolcu.
Foto: Tanjug/AP
Osim toga, predsednici Udruženje industrije (BDI) navikli su da od osnivanja ove asocijacije, 1949. godine, malo-malo pa kontaktiraju sa državnim vrhom i mole ga da politika pomogne privredi. Upravo zato je, podseća Dojče vele, krajnje neuobičajen oštar ton Rusvurma i njegov javni napad na socijaldemokratskog predsednika vlade. Ali, takav potez ima validno objašnjenje, navodi medij i ističe da, Udruženje redovno komunicira i sa "zelenim" ministrom privrede Robertom Habekom i liberalnim ministrom finansija Kristijanom Lindnerom, ali da kod Šolca nema prolaz. Na sve tužbalice Udruženja, kancelar odgovara da je "kuknjava pesma trgovca" i prosleđuje ih resornim ministarstvima.
Rusvurm podseća da se pogrešnim putem jednim delom krenulo još za vreme vladavine demohrišćanske kancelarke Angele Merkel, ali da se potom ekonomija našla u slobodnom padu.
- Ova pogrešna politika aktuelnog kancelara razlog je što nemačka ekonomija raste znatno sporije nego gotovo sve slične države i mnogi susedi u EU - kaže Rusvurm. - To znači da sistematski gubimo od konkurencije i ostajemo bez svog udela na tržištu.
Predstavnici nemačke industrije su još od naglog porasta cena energenata usled rata u Ukrajini, tražili od zvaničnog Berlina subvencionisanu cenu za domaće proizvođače. Nije im udovoljeno, uz obrazloženje da "to znači uzeti novac nekom drugom da bi se dao vlasnicima fabrika".
I nemačkoj industriji je jasno da su se okolnosti u svetu privrede promenile, ali baš zato, njeni čelnici traže raspravu o tome koje industrijske grane Nemačka sebi trenutno može da priušti i pod kojim uslovima.
- Ako nam je važan strateški suverenitet, moramo da prihvatimo da to ima svoju cenu i da je povezano s većim troškovima. - Jer, u tim pojedinačnim slučajevima i subvencije su zamislive. Nemam razumevanja za trku u podrškama za nove fabrike čipova. Ako, međutim, Nemačka bude jedina koja se drži korektnih pravila ekonomske utakmice, onda ne samo da će naše fabrike imati problema u nabavci, nego ćemo i izgubiti izuzetno važnu tehnologiju koju imamo - poručuje Rusvurm i dodaje da će u dogledno vreme, zbog promena u svetu privrede, u Nemačkoj potpuno nestati neke industrijske grane.
Koncerni najbolje prošli
NAJVIŠE su pogođena mala i srednja preduzeća. Nemački međunarodni koncerni, zbog rastućih troškova proizvodnje u zemlji, lako mogu da presele proizvodnju u inostranstvo. Upravo to je i jedno od objašnjenja zašto indeks Nemačke berze DAX, koji čine 30 najvećih kompanija u zemlji, vrtoglavo raste. Nedavno je premašio i istorijski rekord od 18.000 bodova. Odluke o premeštanju proizvodnje, dobra su vest za međunarodne koncerne, ali ne i za domaću ekonomiju, zaključuju analitičari.