NATO DAJE STO MILIJARDI DOLARA KIJEVU: Stoltenbertov predlog u slučaju da pobedi Tramp

Pregovori su još u toku, ali ako se to dogodi, biće to preuzimanje aktivne uloge ove vojne organizacije u pružanju podrške Ukrajini. "Blumberg" piše da se NATO do sada uzdržavao od poteza koji bi mogli da se prokomentarišu kao moguće mešanje u rat, da bi se izbegao eventualni širi sukob s Rusijom. Ističe se da je, iako su se članice ponaosob veoma angažovale u slanju oružja, sam NATO kao organizacija vodio računa da šalje pomoć koja nije letalna, upravo iz pomenutih razloga.

Zapadni analitičari ističu da je cilj ove nove strategije da se obezbedi sigurna rezervna varijanta za pomoć Kijevu, ukoliko na izborima u SAD pobedi Donald Tramp koji se protivi daljem slanju novca Ukrajini. To bi mogla na neki način da bude i zamena za trenutno blokiranih 60 milijardi dolara u američkom Kongresu upravo od strane Trampovih republikanaca. Pitanje je i koliko bi američko učešće u novom fondu moglo da prođe bez njihovog odobrenja.

Koliko bi uloga NATO mogla da se promeni u pracu aktivnijeg delovanja, pokazuje i informacija koju je izneo jedan od neimenovanih diplomata, da bi, kako prenosi francuska "Tribina", Alijansa mogla da preuzme direktno rukovođenje nad takozvanom Kontakt grupom za odbranu Ukrajine iz Ramštajna, koja obuhvata pedsetak zemalja. Stvaranje novog fonda značilo bi veću ulogu Severnoatlantske alijanse u koordinaciji isporuke oružja, municije i opreme Ukrajini. Da se klima menja, pokazuje i jučerašnja Stoltenbergova izjava:

- Moramo da obezbedimo pouzdanu, predvidljivu i dugoročnu vojnu pomoć Ukrajini.

Diplomatski izvori koje prenose ovdašnji mediji iz okruženja Alijasne ističu da "ima smisla sve što doprinosi dinamici podrške Ukrajini."

Stoltenberg još nije javno obrazložio svoj predlog, a izvori bliski Alijansi su istakli da se još razrađuju modaliteti, s namerom da se dogovor potpiše na samitu koji će u julu biti održan u Vašingtonu.

Postoje mnogobrojni otpori u vezi s ovom idejom, pa neke od članica tako zahtevaju da već sklopljeni bilateralni sporazumi država s Ukrajinom uđu u ovu računicu. O svemu tome razgovaralo se juče na sastanku šefova diplomatija u sedištu Alijanse u Briselu. Posle ovog skupa nije se očekivala nikakva zvanična odluka, a razmena mišljenja treba da bude nastavljena.  

Obavešteni izvori ističu da je cilj ovih razgovora bio da se pronađu najbolji načini podrške NATO Ukrajini, da bi ova pomoć bila "veća, predvidljivija i trajnija".

Čitav projekat je, kažu, podložan promenama, dok se ne postigne konačni dogovor. Aktivnija pozicija NATO prema Ukrajini rizikuje da izazove oštre reakcije Moskve.

Goran ČVOROVIĆ

Antrfile: PRIJEM NA DUGOM ŠTAPU, MAPA PUTA U VAŠINGTONU?

NA samitu povodom 75. godina NATO u Vašingtonu u julu biće reči i o željama Ukrajine da bude primljena u ovu organizaciju, čemu se, u aktuelnoj situaciji, protivi više zemalja, uključujući i SAD. Upitani šta misle o tome, američki i francuski šefovi diplomatija Entoni Blinken i Stefan Sežurne, koji su u utorak razgovarali u Parizu, podržali su buduće članstvo, ali su se i referisali na poruku iz Viljnusa iz jula prošle godine, u kojoj se govori samo o podršci reformama koje bi vodile ka članstvu Ukrajine, ali bez konkretnih datuma. Blinken je poručio da je potrebna dobra i jasna mapa puta da bi se do toga došlo. Američki šef diplomatije ističe da bi upravo predstojeći samit u Vašingtonu bio dobra prilika da se utvrdi ta mapa.