ISTRAGE SAPLIĆU FON DER LAJENOVU: Na putu predsednice EK ređaju se krivične prepreke

To bi mogla da bude još jedna u nizu prepreka za Lajenovu da se domogne ponovljenog mandata na čelu evropske izvršne vlasti posle izbora koji će biti održani u junu.

Tužilaštvo u Liježu je saopštilo da su istražitelji iz Kancelarije evropskog javnog tužioca poslednjih meseci preuzeli istragu od belgijskih tužilaca protiv Fon der Lajenove zbog mešanja u javne funkcije, uništavanja SMS poruka, korupcije i sukoba interesa. "Politiko" navodi da u okviru ovog slučaja još niko nije optužen.

Istragu su prvobitno otvorile belgijske pravosudne vlasti u Liježu početkom 2023. na osnovu krivične prijave koju je podneo lokalni lobista Frederik Baldan. Ova tužba odnosila se na navodnu razmenu tekstualnih poruka između Fon der Lajenove i Burle uoči najvećeg sporazuma o evropskoj kupovini vakcina na vrhuncu pandemije koji je kasnije postao afera nazvana „Fajzergejt“.

Tužbe su, zatim, podnele i mađarska vlada na čijem čelu je Viktor Orban koji se odlučno protivi radu Fon der Lajenove, kao i zvanična Varšava koja, u međuvremenu, prema sopstvenom priznanju, od kako je Donald Tusk postao premijer, od kraja prošle godine, radi na povlačenju Poljske iz ovih postupaka, kako prenosi "Politiko".

Tužbama tu nije kraj, jer su i pravnici "Fajzera" presavili tabak, tužeći Mađarsku i Poljsku jer nisu platile preostale doze vakcina posle prestanka isporuke. Tužbu je svojevremeno pokrenuo i američki list "Njujork tajms" koji je prvi otkrio da je došlo do prepiske između Fon der Lajenove i Burle, zbog odbijanja EK da, na njihov zahtev, otkrije sadržaj poruka i pristup dokumentima.  Komisija ne samo da je do sada odbijala da otkrije sadržaj SMS poruka, već nije želela da potvrdi ni njihovo postojanje.

Sporazm koji je ispregovaran na vrhuncu pandemije 2021. godine najpre je predstavljen kao veliki uspeh Fon der Lajenove, da bi ubrzo prerastao u ozbiljnu aferu. Vrednost ugovora o nabavci vakcina procenjuje se na čak preko 20 milijardi evra, a smatra se da je ostalo neiskorišćeno i izgubljeno doza u vrednosti od bar 4 milijarde. Kancelarija evropskog javnog tužioca sada bi mogla između ostalog da zapleni telefone i materlijal iz Evropske komisije, kao i u drugim zemljama EU poput Nemačke, čija je Fon der Lajenova državljanka. To značajno komplikuje njenu već istaknutu kandidaturu za obnovljeni mandat.

Na to se nadovezuje "ćutanje koje mnogo govori" francuskog predsednika Emanuela Makrona. Stanar Jeliseja i moćni evropski državnik odbija, naime, da pruži otvorenu podršku kandidaturi Nemice, bez koje neće ni moći da bude izabrana. Makron se za sada ograničio na stav da treba najpre sačekati rezultate evopskih izbora.  "Juroaktiv" prenosi izjavu iz okruženja francuskog predsednika da on ne učestvuje u evropskoj kampanji, ali da je potvrdio svoje protivljenje sistemu na osnovu koga velike političke porodice predstavljaju svog kandidata da vodi kampanju za evropske izbore s ciljem da preuzme EK, ako pobede na izborima. Fon der Lajenova dolazi iz redova desničarskih narodnjaka, dok je Makron centrista. Oko najvažnijih funkcija uglavnom su se do sada dogovarali demohrišćani i socijaldemorakte, ali i Francuska i Nemačka.

- Predsedništvo Komisije ima za zadatak odbranu opštih interesa i mora da se izdigne iznad partija i zemalja – kazao je Makron, podsetivši da Fon der Lajenova nema podršku čak ni francuskih Republikanaca koji pripadaju porodici evropskih narodnjaka.

Da će Nemici biti teško da dobije podršku Francuza pokazuje i nedavna poruka francuskog komesara Tjerija Bretona koji je kritikovao reizbor narodnjačkog kandidata.

- I pored svojih kvaliteta, Ursula fon der Lajen je u manjini u sopstvenoj partiji. Pravo pitanje je da li je moguće poveriti upravljanje Evropom narodnjacima na još pet godina, što će reći 25 godina u kontinuitetu? Čini se da ni EPP ne veruje u svog kandiata – napisao je Breton. 

Posle svega, "Kurije enternasional" ističe da najveća pretnja za novi mandat Ursule fon der Lajen dolazi od Emanuela Makrona koji je, podseća list, pre pet godinq omogućio da se prepreči put njenom zemljaku Manfredu Veberu, posle čega je izbor tada pao na Fon der Lajenovu. Ako se na to nadoveže i afera s vakcinama, njen ponovljeni put do Berlamona biće postu trnjem.

OPTUŽBE ZA NACISTIČKE "PRETKE"

Tvit s tvrdnjom da su baba i deda Fon der Lajenove navodno bili simpatizeri nacista i članovi SS, "Juronjuz" je proučio i opovrgao. Društvenim mrežama kružila je verzija da je njen deda bio SS general Karl Albreht Oberg koji je radio na istrebljenju Jevreja i Slovena u Poljskoj, a da je zatim prebačen u Pariz na rešavanje "jevrejskog pitanja". Navodno je on uveo obavezno nošenje žute zvezde i naredio deportaciju sto hiljada ljudi. Uz to, postavljena je i fotografija navodne "bake" Ursule fon der Lajen koja pruža ruku Hitleru, uz potpis: "Moja draga baka nije prala ruke mesecima posle ove dragocene prilike." "Juronjuz" piše da su obe informacije lažne, da se deda predsednice EK zvao Karl Albreht što je često u Nemačkoj, ali da je studirao medicinu i da nikada nije bio član SS, dok je na fotografiji s Hitlerom snimljenoj 3. oktobra 1937. u Bikeburgu izvesna Hildegard Zantop koja nije ni u kakvom srodstvu s Fon der Lajenovom.