ZLOSTAVLJALI VIŠE OD 900 MALOLETNIH: Mnogo dokumenata i dokaza u međuvremenu uništeno

Počinjeni delikti dokumentovani su u istraživanju istoričara Univerziteta u Cirihu, sprovedenom po nalogu crkvenih vlasti. Kako je potvrdila akademik Marijeta Mejer, autor studije, zajedno sa kolegom Monikom Daman, ovo otkriće je tek vrh ledenog brega, jer su dokumentovana 1.002 slučaja seksualnog nasilja, a predmeti su bili pohranjeni u tajnom Arhivu koji su formirale crkvene vlasti. Taj broj je sada izašao na svetlost dana, pošto najveći broj slučajeva nikada nije ni prijavljen, ili su dokumenti koji su se odnosili na nasilje uništeni.

Tokom sedamdeset godina, prema dokazima, dogodilo se nasilje 510 zlostavljača nad 921 žrtvom, od kojih su 74 odsto bili maloletnici. U više od polovine slučajeva, njih 56 odsto, počinioci su muškarci, a u 39 procenata žene. U preostalim slučajevima pol nije identifikovan. Proučene su desetine hiljada stranica tajnih dokumenata koje su sredili odgovorni u crkvenoj vlasti i ispitane su brojne žrtve. Utvrđeno je da se oko trećina činova nasilja događalo u ustanovama za mlade, u crkvenim školama ili katoličkim internatima.

Sve do 2000. godine ovakve slučajeve su ignorisali, skrivali, ili minimalizovali u crkvi, a kada su i bili primorani da intervenišu, često su to radili u prilog počinilaca nasilja, tvrde istoričari koji su izučavali ove slučajeve i izneli izveštaj.

Renata Azal Steger, predsednik centralne katoličke Rimske konferencije za Švajcarsku, izjavila je tokom predstavljanja ove studije medijima da ova tema "već duže vreme zabrinjava, zbog nje se pati i ona čini sramotu". Ona je dodala da su izneli samo deo problema, jer je mnogo slučajeva koji su oskrnavili crkvu, a žrtve imaju prava koja su im uskraćena. - Iznošenje istine predstavlja veoma značajan dan za crkvu - ocenila je Stegerova.

Zna se da je, u dve biskupije, uništena dokumentacija o nasilju, a realnost pokazuje da u dugom periodu izostaje primena kanonskog prava na slučajeve koji podrazumevaju teško krivično delo nad maloletnicima. Kažnjavanja nije bilo, bili su privilegovani interesi Crkve, a počinioci nasilja bivali su samo premeštani sa jednog mesta službe na drugo, ili upućivani u inostranstvo da bi se izbegla istraga o njihovim počinjenim krivičnim delima. Dokumentacija u Luganu i Sionu je uništavana.

Novembra 2022. otvoreno je 613 fascikli svedočanstava, sakupljenih u 30 eparhijskih centara, a prvi slučaj obelodanjen je presudom iz januara ove godine, kad je Apelacioni sud Vatikana proglasio don Gabrijele Martinelija krivim za seksualno nasilje počinjeno između 2008. i 2009. godine nad maloletnim učenikom, Poljakom.

Biskupi i crkvena lica svih nivoa u Švajcarskoj treba da odgovaraju za zločine, pa su biskupi i crkveni velikodostojnici u Švajcarskoj sada angažovani na "radikalnoj promeni kulture, kako bi ostavili budućim generacijama humaniju i dostojanstveniju crkvu". Rukovodiće se, kako je najavio monsinjor Gmur, na vatikanskom sajtu, devizom da "iza svakog broja stoji osoba, lice i uništeni život".