PUTIN POVODOM 25. GODIŠNJICE NATO AGRESIJE: Ruski predsednik poslao snažnu poruku Srbima

- Srbi su nam duhovno bliski. Vekovima, i to želim da naglasim, oni su najpouzdaniji saveznik Rusije. Rusija to pamti. Mi to znamo i mi pamtimo - naglasio je Putin u intervjuu za dokumentarni film posvećen 25. godišnjici početka NATO bombardovanja Jugoslavije, koji je danas emitovan na ruskoj televiziji.

O bombardovanju

- To je ogromna tragedija. To što je učinio Zapad je generalno nedopustivo. Bez ikakve rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija direktno su započeli vojna dejstva, rat, u suštini, u centru Evrope - rekao je Putin u intervjuu za film „Beograd“ televizijskog kanala „Rusija“.

Ruski predsednik je naglasio da bombardovanje Beograda ne može da izazove ništa drugo osim osudu.

Da li bi Putin mogao da spreči agresiju NATO-a

Komentarišući izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da Putin ne bi dozvolio da NATO bombarduje Jugoslaviju da je tada bio šef države, ruski lider je rekao da je sada teško govoriti o tome da li bi on uspeo da spreči taj napad.

- Razumete u čemu je stvar, u tome da je u Jugoslaviji ipak bila druga situacija. Tamo je zemlja bila u stanju teškog unutrašnjeg sukoba. Zbog toga je sada teško govoriti o tome. I čini mi se da to nema velikog smisla. Aleksandar je iskusan političar, mislim da će se složiti sa mnom, to je već prošlo. U svakom slučaju, da smo imali jedinstvenog saveznika, naravno da bismo gradili s njim odnose, kako bi to bilo u interesu naše zemlje, i u interesu našeg saveznika. Da smo imali neke obaveze u odnosima, naravno da bismo te obaveze ispunjavali. Tada između Rusije i Jugoslavije takvih odnosa nije bilo - objasnio je Putin.

Prema Putinovim rečima, poluga uticaja na prvog predsednika Ruske Federacije Borisa Jeljcina bilo je mnogo pre 25 godina jer je Rusija bila zavisna i izgubila je znatan deo svog suvereniteta.

- Rusija je bila prilično slaba i bila je zavisna od raznih vrsta finansijskih instrumenata i mehanizama, od političkih, unutarpolitičkih. U tom smislu može se sa žalošću konstatovati da je Rusija na trenutak izgubila znatan deo svog suvereniteta - rekao je Putin.

Putinovo mišljenje o zauzimanju aerodroma "Slatina"

Predsednik Rusije je ispričao da ga je u vreme događaja u Jugoslaviji 1999. godine, kada je obavljao dužnost sekretara Saveta bezbednosti Rusije, tadašnji načelnik Generalštaba Anatolij Kvašnjin pitao za mišljenje u vezi sa zauzimanjem aerodroma „Slatina“ u Prištini.

Putin mu je tada odgovorio: „Ako smatraš da se to isplati, ti to i radi“.

Ruske oružane snage su u junu 1999. godine na prepad preuzele kontrolu nad aerodromom „Slatina“ (glavnim vojnim aerodromom kod Prištine) nekoliko sati pre nego što su nameravale da ga zauzmu snage NATO-a.

Putin se seća da je na pitanje zašto je to potrebno Kvašnjin odgovorio: jasno je da ćemo morati nekada da odemo odatle, ali ćemo imati čime da trgujemo.

- Znam da nije rizikovao da to usglašava s višim zvanilnicima, uključujući Ministarstvo odbrane, to je bilo učinjeno. Sa mnom je o tome u svakom slučaju razgovarao i tražio moje mišljenje. A ja sam mu tako i rekao: Ako smatraš da se isplati, ti to radi - rekao je Putin.

Vazdušni napadi NATO snaga na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ, počeli su na današnji dan pre 25 godina – 24. marta 1999. godine. Procenjeno je da je poginulo oko 2.500 civila, među njima 89 dece, a ranjeno oko 6.000 osoba.

Srušeni su mostovi, uništena infrastruktura, bombardovane škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, ambasada, spomenici kulture, crkve i manastiri, a gotovo da nema grada koji se nije našao na meti NATO bombi.

Odluka o bombardovanju tadašnje SRJ doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana

BONUS VIDEO: I NOVI SAD PAMTI: Bakljadom odana počast žrtvama NATO agresije