PALESTINCI PRED NOVIM IZBEGLIŠTVOM: Više od sedam miliona prisilnih migranata
IZRAEL će preuzeti kontrolu nad Rafom, poslednjim uporištem Hamasa, punim izbeglica, čak i ako to izaziva neslaganje sa SAD, kategoričan je Tel Aviv.Premijer Izraela Benjamin Netanijahu obećao je da će obezbediti evakuaciju civila i humanitarnu pomoć o čemu će narednih dana izraelski izaslanici razgovarati u Beloj kući, na zahtev američkog predsednika Džozefa Bajdena. Ali,izraelski zvaničnici tvrde da su u Rafi četiri netaknuta bataljona Hamasa, pojačana borcima iz drugih delova Gaze, pa "IDF ide u Rafu jer mora, a svet treba da shvati da je 7. oktobar bio egzistencijalni trenutak za Izrael".
Foto Tanjug/AP
Portparol Fonda UNICEF Džejms Elder je, međutim, na društvenoj mreži Iks podsetio da je "Rafa grad dece, 600.000 dečaka i devojčica je tamo".
- Vojna ofanziva u Rafi? Mislim, da, ofanziva je prava reč. Rafa je dom poslednjim preostalim bolnicama, skloništima, tržištima i vodovodnim sistemima u Gazi. Rafa je poslednja nada Gaze. Pa ipak, u senci toga, tolikih brutalnih scena širom Gaze, neki glasovi razmatraju da to sve ponove u Rafi - kazao je Elder.
Prema podacima UN, skoro 1,9 miliona ljudi je interno raseljeno u Pojasu Gaze od oktobra i početka najpre vazdušnih udara, a potom i kopnene ofanzive izraelskih snaga. Danas je najveći broj tih izbeglica zbijen upravo u Rafi.
Broj palestinskih izbeglica, inače, posle Drugog svetskog rata neprekidno raste. Veruje se da ih je danas više od šest miliona, što je jedna od najvećih izbegličkih populacija na svetu. Uglavnom žive na palestinskim teritorijama i u susednim zemljama, piše "Bi-Bi-Si". Iako je palestinska dijaspora rasuta širom sveta, gro je na Bliskom istoku.
UN definišu "palestinske izbeglice kao ljude čije je mesto boravka bila Palestina tokom perioda između 1. juna 1946. i 15. maja 1948. godine, i koje su izgubile i dom i sredstva za život kao posledicu sukoba iz 1948." Njihovi potomci potpadaju pod ovu definiciju, među njima i usvojena deca. Kad je UN počeo sa radom 1950. godine, bilo je oko 750.000 palestinskih izbeglica, a danas ih je 5,9 miliona.
Više od 1,5 miliona živi u 58 izbegličkih kampova koje priznaje UN, rasutih u Jordanu, Libanu, Siriji, Pojasu Gaze i Zapadnoj obali, koja obuhvata i Istočni Jerusalim, kao i u drugim oblastima van priznatih kampova u kojima su koncentrisani Palestinci, kao što je Jarmuk, blizu sirijskog glavnog grada Damaska.
Pored 3,3 miliona Palestinaca koji žive na Zapadnoj obali i 2,3 miliona u Gazi, još 1,75 miliona živi u Izraelu, gde čini oko petinu ukupnog stanovništva. Palestinci van ovih teritorija čine širu dijasporu, koja obuhvata one koji su otišli pre 1948. godine i zato ih ne računaju UN, njihove potomke, i one koji su napustili prapostojbinu, ali se nikad nisu registrovali kao izbeglice.
Po najnovijim podacima Palestinskog centralnog zavoda za statistiku, od Bliskog istoka preko Južne Amerike do Australije, živi oko 7,3 miliona Palestinaca. Zavod, međutim, računa samo Palestince koji imaju lične dokumente, ili su registrovani kao izbeglice, tako da bi ukupan u dijaspori mogao da bude mnogo viši.
Rasuti širom sveta
U ARAPSKIM zemljama ukupno živi više od šest miliona Palestinaca od kojih je otprilike polovina u Jordanu, na istočnoj granici Izraela. Većina Palestinaca u Jordanu ima puno državljanstvo i uživa sva prava. Liban, Sirija i Egipat su dom za više od milion Palestinaca. U Libanu, većina ih živi u izbegličkom kampu još od 1948. godine i nema građanska, niti socijalna prava. U Čileu živi najviše Palestinaca van Bliskog Istoka, oko pola miliona. Ima ih mnogo i u Hondurasu, Gvatemali i Brazilu. Migracija Palestinaca u SAD datira od kraja 19. veka, a procenjuje se da ih u SAD trenutno živi 200.000. U Evropi, dom najveće palestinske populacije je Nemačka, a a slede Velika Britanija, Grčka, Francuska, Danska i Švedska.