ALARMANTAN IZVEŠTAJ IZ AMERIKE: Putin se sprema na veliki rat sa NATO-om, i to brže nego što smo mislili
VEĆ duže vreme neki visoki zvaničnici zemalja Evropske unije ili izveštaji obaveštajnih službi upozoravaju da bi za nekoliko godina – u svakom slučaju do kraja decenije – NATO alijansa mogla da se nađe u direktnom ratnom sukobu sa Rusijom i da Evropa mora da preduzme hitne mere za jačanje svojih odbrambenih sposobnosti.
Kako se rat u Ukrajini odugovlači, takvih predviđanja je sve više, a iz Moskve – i to ne samo iz usta Dmitrija Medvedeva, već i od samog Vladimira Putina – ponovo stižu upozorenja o mogućnosti nuklearnog sukoba.
Međutim, zapadni stručnjaci smatraju da je mogućnost nuklearne eskalacije za sada minimalna, a obaveštajni izvori navode da u Rusiji ne primećuju ništa što bi ukazivalo na suprotno. Mnogi zato, kada razmatraju mogućnost eventualnog oružanog sukoba između Rusije i Zapada, uglavnom govore o konvencionalnom sukobu.
Ovu mogućnost je u svom najnovijem izveštaju analizirao Institut za proučavanje rata (ISW), a njegovi analitičari su, na osnovu razmatranja nekih od poslednjih događaja u Kremlju, zaključili da je nekoliko ruskih finansijskih, ekonomskih i vojnih pokazatelja ukazuju da se Moskva zaista priprema za konvencionalni sukob velikih razmera sa NATO-om. Ne očekuje se uskoro, ali ipak verovatno u kraćem vremenskom periodu nego što su neki zapadni analitičari prvobitno predviđali.
ISW podseća da se ruski predsednik u utorak sastao sa liderima frakcija u ruskoj Državnoj dumi i predstavio svoje prioritete za svoj peti predsednički mandat osvojen prošle nedelje na izborima koji se smatraju nameštenim.
Putin je tom prilikom istakao značaj razvoja ruske ekonomije i proširenja socijalnih programa, što je najavio u obraćanju Savetu Federacije 29. februara. Tvrdio je da je lično bio svedok kako su korporativni interesi igrali ključnu ulogu u zakonodavnim imenovanjima dok je radio u Lenjingradu, kasnije u Sankt Peterburgu - iako se i sam kaže da je verovatno zaradio značajne provizije od nezakonitih ugovora i sličnih malverzacija dok je bio na funkciji zamenika gradonačelnika Sankt Peterburga i drugim položajima u lokalnim vlastima.
Moskva, u međuvremenu, nastavlja svoje napore da zaobiđe međunarodne sankcije, a Međunarodni monetarni fond (MMF) je procenio da će ruski BDP porasti za 2,6 odsto u 2024. i izvestio da je BDP Rusije rastao brže od svih ekonomija G7 u 2023.
U intervjuu za CNBC u sredu, poljski predsednik Andžej Duda izrazio je mišljenje da Putin intenzivira napore da Rusiju prebaci na ratnu ekonomiju sa namerom da može da napadne NATO već 2026. ili 2027. godine, pozivajući se na neodređeno nemačko istraživanje.
Danski ministar odbrane Troels Lund Poulsen rekao je početkom prošlog meseca da novi obaveštajni podaci ukazuju na to da bi Rusija mogla da pokuša da napadne zemlju NATO-a u roku od tri do pet godina, što je kraći vremenski okvir od prethodne procene NATO-a, godina. Istovremeno, vremenski okvir za izgradnju značajne ruske konvencionalne vojne snage u velikoj meri zavisi od finansijskih sredstava koje je Putin spreman da izdvoji pored vojnih napora.
Jačanje vojnih sposobnosti
Kada je reč o vojnim snagama, ISV ističe da ruska vojska nastavlja da preduzima strukturne reforme kako bi podržala rat u Ukrajini, dok istovremeno proširuje konvencionalne sposobnosti Rusije na duži rok u pripremi za mogući budući sukob sa članicama NATO-a. Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu naveo je nekoliko tekućih napora da se ojačaju konvencionalni vojni kapaciteti, verovatno kao deo dugoročnih napora Kremlja da se pripremi za mogući konvencionalni rat sa NATO-om, a ne kao deo rata protiv Ukrajine.
Šojgu je rekao da je Rusija formirala armijski korpus (AC) – verovatno u vezi sa formiranjem armijskog korpusa koji se trenutno formira u Kareliji ili 40. armijskog korpusa, koji je raspoređen u Hersonskoj oblasti – i jednu motorizovanu diviziju. Šojgu je takođe tvrdio da ruska vojska planira da do kraja ove godine formira dve kombinovane armije (CAA) i 14 divizija i 16 brigada. Prošle godine Rusija je formirala dve nove kombinovane armije, 25. i 18.
Istovremeno, procena ISV-a je da Rusiji nedostaje ljudstvo, vojna infrastruktura i kapacitet za obuku da dovede nekoliko potpuno novih divizija u punu vojnu snagu u kratkom i srednjem roku. Ove reforme su, kako ocenjuju, verovatno preduzete sa ciljem izgradnje dugoročnih vojnih sposobnosti Rusije u odnosu na NATO alijansu, a ne sa ciljem da se odmah stvore i popune nove jedinice na nivou armije.
Neka nova imenovanja unutar ruskog Ministarstva odbrane takođe mogu biti dodatni pokazatelji ruskih priprema za dugoročni sukob. Šojga je u sredu, kako je ranije najavljeno, predstavio general-potpukovnika Andreja Buligu za zamenika ministra odbrane za logističku podršku.
(Jutarnji list)