KINA NOSAČIMA "BILDUJE" MORNARICU: Peking u Pacifiku konkuriše SAD
KINA modernizuje i snaži svoju mornaricu konstruisanjem najmanje dva nosača aviona, po svoj prilici, na nuklearni pogon. Novo naoružanje imaće za cilj odvraćanje mogućih napada iz susednih država, ali i potiskivanje američkog vojnog prisustva u Pacifiku. Ambicije lidera Si Đinpinga sežu sve do najjužnije tačke u Južnom kineskom moru, oko 2.000 kilometara daleko od kopna.
Foto Tanjug/AP
Peking, između ostalog, strahuje da bi na Tajvanu, koji smatra delom kineske teritorije, mogao da izbije sukob. U godišnjem izveštaju Narodnom kongresu kineski premijer Li Đang iznova je potvrdio volju vlasti da "odlučno napreduje u cilju ponovnog ujedinjenja Kine". Za Peking pretnja leži od snabdevanja Tajvana oružjem iz SAD.
Čak pet američkih nosača aviona već je stacionirano u Pacifiku. Sve je očiglednije da više nije reč samo o Tajvanskom moreuzu, već o širem području. Jedan od razloga povećanja vojnih napetosti jeste to što će, po kineskom mišljenju, "kritični" Vilijam Lai Čing u maju preuzeti predsedničku dužnost u Tajpeju. Analitičari smatraju da ni Kina ni SAD nisu zainteresovane za direktan sukob, ali, iako su ekonomske blokade verovatnije, sve opcije ostaju na stolu.
U službi kineske mornarice, sada su dva nosača aviona. Prvi, "Liaoning", Kina je kupila 1998. od Ukrajine, preko posrednika iz Makaua, za 20 miliona dolara. Godine 2012. preuređen je u nosač aviona i predat mornarici. Drugi, "Šandong", predstavlja domaću kopiju "Liaoninga" s manjim izmenama i uglavnom krstari Južnokineskim morem.
"Fujian" je još u brodogradilištu u Šangaju. Kao i dva prethodna, ima konvencionalni pogon. Očekuje se da će dogodine ući u upotrebu. Spekuliše se da je u izgradnji i četvrti nosač aviona. Najviši politički oficir kineske mornarice na pitanje hoće li biti opremljen nuklearnim pogonom, odgovorio je nejasno: "Obavestićemo javnost u dogledno vreme".
Uoči Narodnog kongresa, mediji u Hongkongu i Tajvanu javili su da su još dva nosača aviona na nuklearni pogon položena u dva brodogradilišta. Imaju po dva reaktora koji energiju stvaraju nuklearnom fisijom.
- Kina želi jasno da pokaže snažne ambicije da odbrani svoje vode modernom mornaricom - kaže Vang Feng, izdavač lista na kineskom jeziku "Čajna tajms" u Tajpeju, glavnom gradu Tajvana. - Ovo je efikasna taktika odvraćanja posle niza smrtonosnih pomorskih incidenata sa susednim zemljama.
Službeni kineski kurs ističe da "Kina ne gradi nosače aviona bi se upoređivala sa SAD, a pogotovo ne da bi njima vodila ratove, nego da bi ih koristila za odbranu svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta". To potvrđuje i izdvajanje za vojsku, za 7,2 odsto veće nego lane, nominalno 215,5 milijardi evra. Kina je, inače, već druga u svetu po izdvajanjima za odbranu, odmah iza SAD.
Čvršća ruka u Hongkongu
ZAKONODAVNO veće Hongkonga jednoglasno je usvojilo novi zakon o nacionalnoj bezbednosti kojim se uvode kazne za izdaju i pobunu. Zakonom se vlastima daju veća ovlašćenja kada je reč o suzbijanju opozicije Pekingu i vladi Hongkonga, piše "Njujork tajms". Zakon tretira i krivična dela, kao što su "spoljno mešanje" i krađe državnih tajni, čime se stvaraju potencijalni rizici za multinacionalne kompanije i međunarodne organizacije koje posluju u Hongkongu. Uvodi se i mogućnost da policija od sudije za prekršaje traži da spreči osumnjičene da se konsultuju sa advokatima po svom izboru, ukoliko vlasti to ocene kao pretnju po nacionalnu bezbednost.