PUTIN PORUČIO - SPREMNI SMO ZA NUKLEARNI RAT: Uoči predsedničkih izbora, jake poruke predsednika Rusije
RUSIJA ima, u svetu najsavremeniju, atomsku trijadu - rakete koje mogu da polete sa zemlje, iz vazduha i sa mora.
Foto AP
Takvu trijadu ima samo još Amerika, ali je ruska savremenija, jer smo je razvili znatno više i to znaju svi. Naše atomske snage su u stalnoj bojevoj gotovosti. Vojnotehnički smo spremni za atomski rat, ali to ne znači da sve ide ka sudaru sa Amerikom. Što se tiče taktičkog atomskog oružja, u toku specijalne vojne operacije u Ukrajini nikada nije bilo potrebe da se ono primeni.
Rekao je ovo ruski predsednik Vladimir Putin u razgovoru sa Dmitrijom Kiseljovom za agenciju RIA Novosti i TV Rusiju. Na pitanje može li Rusija da minimizira gubitke, a da pritom napreduje na frontu, Putin je kazao da je to moguće tako što će ruska vojska pojačavati bojevu moć. Najavio je da će ruske jedinice dobijati sve više savremenog oružja.
Ko je "stao na rep" u Africi?
NA pitanje da li je oštra reakcija predsednika Francuske Emanuela Makrona prema Rusiji možda posledica toga što joj je Moskva "stala na rep" u Africi, Putin je bio jasan.
- Mislim da uvređenost postoji. Ali, u to vreme, kada smo Makron i ja održavali direktne kontakte, otvoreno smo razgovarali o tome. Rusija nije ulazila u Afriku i nije terala Francusku. S Rusijom su hteli da rade lideri određenih afričkih zemalja. Drugi su mi govorili da hoće da rade sa Francuskom, i mi nismo imali ništa protiv - kazao je Putin.
- Kad smo napravili raketu "avangard", obezvređeno je sve što su uložili Amerikanci u svoj PVO. Ništa im to više ne vredi - kazao je Putin.
Protiv "avangarda" nema efikasne odbrane. Radi se o hipersoničnom bloku koji se nalazi na balističkoj interkontinentalnoj raketi. Taj navođeni blok u završnoj fazi leta bira cilj i razvija brzinu do 28 maha. Dakle, leti 9,5 kilometara u sekundi. Udar "avangarda" je jačine u ekvivalentu 18 tona trotila. Na bojevom dežurstvu "avangard" je od 27. decembra 2019. godine. Kad je Putin prvi put govorio o "avangardu", njegov značaj je uporedio sa lansiranjem prvog satelita u kosmos.
Objasnio je da bi se atomsko oružje primenilo kad bi opstanak Rusije, njen suverenitet i nezavisnost bili dovedeni u pitanje. Sve je to precizirano u ruskoj strategiji koja nije menjana. Paritet po broju nosilaca bojevih atomskih glava sa Amerikom je približno isti.
- Amerikanci razvijaju atomske snage, ali to ne znači da su spremni da krenu u atomski rat. Ali, ako SAD sprovedu nuklearne probe, nije isključeno da Rusija isto to učini - objasnio je Putin. Ilustracija V. N.
U Vašingtonu bi mogli da izvedu atomsku probu kad se pojave nove bojeve glave, jer neki specijalisti smatraju da ih treba ispitati. Putin je kazao da u Rusiji znaju da u određenim krugovima u SAD postoje takve ideje.
Ruski predsednik je govorio i o mogućem prisustvu zapadnih vojnika u Ukrajini.
- Amerikanci su saopštili da ne nameravaju da šalju vojsku u Ukrajinu. Ako ipak pošalju, mi ćemo to smatrati "vojnom intervencijom" i tako ćemo se prema njima odnositi - kazao je Putin, izrazivši nadu da administracija SAD neće biti za direktan sudar sa Rusijom.
Što se tiče poljske vojske, Putin misli da bi oni hteli da uđu u zapadne delove Ukrajine i tamo ostanu zauvek.
Poštujemo izbor Amerikanaca
PUTIN kaže da se Moskva ne meša ni u čije izbore i da je spremna za saradnju sa bilo kojim izabranim predsednikom SAD, ali konstatuje da je očigledno da američki politički sistem ne može da pretenduje na demokratsku ulogu u punom smislu te reči.
Ispričao je i da ga je, tokom poslednje godine mandata tadašnji predsednik SAD Donald Tramp prekorio da simpatiše Bajdena i direktno pitao "Hoćeš da pobedi pospani Džo?". "Uprkos tome što se nismo mešali u američke izbore tamo su počeli da nas napadaju da podržavamo Trampa", pričao je Putin.
- Predstavnici vojske zapadnih zemalja su došli u Ukrajinu još pre državnog prevrata, a kasnije se broj njihovih vojnih lica stalno povećavao. I sada su tamo njihovi vojni savetnici, kao i strani najamnici, koji stalno ginu. Čak ako dođu i vojni kontingenti iz drugih zemalja to neće promeniti situaciju na frontu kao što nije promenila dostava oružja - kazao je Putin.
Na pitanje je li Rusija spremna na pregovore o miru, Putin je potvrdno odgovorio, ali je pojasnio da oni treba da budu na osnovu realne situacije, a ne nekakvih želja, misleći na ukrajinskog kolegu Vladimira Zelenskog, koji smatra da ruska vojska treba da se povuče na granice od pre 2014. godine. Putin je bio jasan: "Želimo da rešimo mirnim putem konflikt, ali nas pre svega interesuje bezbednost naših građana".
- Nikome više ne verujem. Želimo čvrste garancije u koje se može verovati - bio je jasan i dodao da deo zapadnih elita ne želi da ima u susedstvu tako ogromnu zemlju kao što je Rusija, pa misle da bi bilo bolje da se podeli.
Ciljevi Kijeva
PUTIN smatra da Kijev napadima ukrajinske vojske na ruske regione pokušava da remeti predsedničke izbore u Rusiji. Drugi njihov cilj je, smatra on, da dobiju bilo kakav adut koji bi mogli da koriste ako dođe do pregovora.
Posle početka specijalne vojne operacije neki su se na Zapadu obradovali, verujući da će uspeti da završe sa Rusijom rukama ukrajinskih nacionalista i uvođenjem sankcija. Tada je i nastala parola da se Rusija na bojnom polju strateški porazi. Kasnije su shvatili da je to malo verovatno i na kraju da je to nemoguće.
Putin je jasno rekao da Rusija mora da pobedi:
- Ako ne zaštiti sebe, niko je neće uvažavati. Posledice bi bile katastrofalne - zaključio je šef Kremlja.
Bez razmene informacija sa SAD
DVE atomske velesile su imale rekordan broj atomskih bojevih glava u vreme Hladnog rata. Amerikanci su 1967. imali čak 31.300 bojevih atomskih glava, a SSSR ih je prestigao i 1986. dostigao čak 40.200. Na smanjivanje atomskih potencijala se išlo ne samo zbog želje da svet živi u stabilnom miru nego i zato što je njegovo održavanje preskupo, pa su i potpisani dogovori o ograničenju nuklearnih potencijala i nosača bojevih glava, što je produženo 2021. na pet godina. Ali, Rusija je 21. februara 2023. obustavila učešće u dogovoru, Putin je insistirao da se drugačije prebrojava atomski potencijal tako da je s jedne strane Rusija, a sa druge sve članice NATO koje imaju takvo oružje. Za sada više nema ni inspekcije atomskih objekata, kao ni razmene informacija.
Ruska vojska na međi sa Finskom
POSLE ulaska Finske u NATO Rusija će razmestiti vojsku na granici sa tom zemljom sa kojom smo imali decenijama idealne odnose. Nije bilo ni teritorijalnih sporova, rekao je Putin. On smatra da je Finska bezrazložno ušla u NATO, kao i Švedska, sa kojima je Moskva imala stabilno dobre odnose i u svakom pogledu bolje su prolazili dok su bili neutralni.
BONUS VIDEO: DR Novosti: Kada treba početi sa anti- age rutinom