MRTAV POSLE KRITIKE "BOINGA": Tvrdio da se ugrađuju delovi ispod standarda
SVEDOČIO u sudskom procesu protiv "Boinga", pa nađen mrtav! Bivši radnik američkog proizvođača aviona, Džon Barnet (62), poznat po uzbunjivanju javnosti u vezi sa standardima proizvodnje u čuvenoj kompaniji, još je 2019. za britanski Bi-Bi-Si izjavio da su zaposleni, pod pritiskom šefova, ugrađivali u avione delove, čiji je kvalitet bio ispod propisanih standarda.
Nezavisni kandidat za predsednika SAD Robert Kenedi mlađi zatražio je sada da se sprovede istraga o Barnetovoj smrti, na kojoj je, kako je rekao, "Boing" odavno radio.
- Ponosan sam što je moja sestra Rori ispričala njegovu priču u svom nagrađivanom dokumentarcu "Propast: Slučaj protiv Boinga". Kompanija je, iz pohlepe, ubila 346 ljudi. Nadajmo se da će postojati istinska istraga o "samoubistvu" Džona Barneta - napisao je Kenedi na društvenoj mreži "Iks".
Barnetov advokat nazvao je njegovu smrt "tragičnom", a "Boing" je u saopštenju izneo "žaljenje za bivšim radnikom" i poručio "da su njihove misli sa Barnetovom porodicom i prijateljima". Poslednje dane života Barnet je proveo u Čarlstonu, u Južnoj Karolini, da bi obavio pravne intervjue u vezi sa tim slučajem. Prošle nedelje, dao je zvaničan iskaz advokatima "Boinga", pre nego što ga je unakrsno ispitao njegov branilac. Ispitivanje je trebalo da se nastavi u subotu, ali je pronađen mrtav u svom kamionu na parkingu hotela u kom je odseo. Mrtvozornik okruga Čarlston saopštio je da je Barnet preminuo od rana koje je sam sebi naneo 9. marta.
Za "Boing" je radio 32 godine, poslednjih sedam kao menadžer kvaliteta na letelici tipa "787 drimlajner". Penzionisao se 2017, iz zdravstvenih razloga. Pošto je otišao u penziju, Barnet je pokrenuo dugogodišnji sudski postupak protiv kompanije. Optužio je kompaniju "Boing" da ga je omalovažavala i zaustavila njegovu karijeru zato što je ukazivao na tehničke probleme, ali je rukovodstvo "Boinga" odbacilo te optužbe.
Tvrdio je da su u avione ugrađivani nedopustivo loši delovi i da je otkrio ozbiljne probleme sa sistemima kiseonika, čija posledica je moglo da bude da zakaže jedna od četiri maske za disanje. Barnet je ukazivao na to da su delovi ispod standarda kvaliteta uklanjani iz kanti za otpad i ugrađivani u avione da se spreči kašnjenje proizvodnje. Uzalud je upozoravao nadređene.
"Boing" je to demantovao, ali je pregled Federalne uprave za avijaciju SAD 2017. godine potvrdio osnovanost Barnetove zabrinutosti. Utvrđeno je da se izgubio trag najmanje 53 dela aviona ispod standarda kvaliteta. Kompanija je priznala da je 2017. godine "identifikovala boce kiseonika primljene od dobavljača koje nisu bile pravilno postavljene", ali je negirala da je bilo koja od njih ugrađena u avion.
Tehnički problemi doveli su do nedavnog propadanja "Boingovog" aviona 787-9 čileanske avio-kompanije LATAM, na letu iz Sidneja za Okland. Povređeno je 50 putnika, jedan je životno ugrožen, a 13 je na bolničkom lečenju.
Istraga
STANDARDI proizvodnje "Boinga" i njegovog ključnog dobavljača "Spirit aerosistems", upravo su pod intenzivnim ispitivanjem. Istraživanje je usledilo posle incidenta početkom januara, kad su vrata za izlaz u slučaju nužde eksplodirala na novom "boingu 737 maks", ubrzo po poletanju sa međunarodnog aerodroma u Portlandu. Preliminarni izveštaj američkog Nacionalnog odbora za bezbednost saobraćaja sugerisao je da čak četiri ključna zavrtnja, čija je uloga da bezbedno drže vrata, uopšte nisu bila postavljena.
BONUS VIDEO