NEMCI NISU ODUSTALI DA KIJEVU ŠALJU "TAURUSE": Jan Nolte, član Odbora za bezbednost Bundestaga

Naknadno vajkanje nemačkog ministra odbrane da je posredi informacioni rat delovalo je isuviše mlako i neadekvatno. Jan Nolte, poslanik Alternative za Nemačku i član Odbora za bezbednost nemačkog Bundestaga, komentarišući ovaj skandal u razgovoru za "Novosti", kaže da Nemačka u skladu sa međunarodnim pravom, rizikuje da postane strana u sukobu.

- Tema razgovora bila je potencijalna upotreba krstarećih raketa "taurus" od strane Ukrajine. Nemačko učešće podrazumevalo je eventualno dostavljanje koordinata za ciljani objekat. Takođe, razmatralo se i da li bi ovi podaci mogli indirektno da se dostave Ukrajini. Prema međunarodnom pravu koje se jasno određuje prema takvim okolnostima, Nemačka rizikuje da postane strana u ratu - naglašava Nolte.

- Naknadno izneti stav četvorice oficira da je to crvena linija koju ne bi trebalo preći ostao je da lebdi u vazduhu. Kada je reč o ministru odbrane, on pokušava da zaobiđe posledice, pa i one kadrovske prirode. Očigledno da je posredi bila greška jednog od učesnika u razgovoru.

To je bilo apsolutno sramotno i neprofesionalno.

Kakve je manjkavosti bezbednosne politike razotkrio ovaj skandal? Postoji li bojazan da će procuriti još poverljivih informacija?

- Ovaj slučaj je razotkrio da pojedinim visokopozicioniranim oficirima nedostaje razumevanje osnovnih nijansi profesije. Vođenje takvih razgovora preko bezbedne veze trebalo bi da bude aksiom. U celoj priči zabrinjava da se uopšte razmatrala mogućnost dostavljanja podataka iz Nemačke u Ukrajinu. Ovo bi trebalo da bude apsolutni tabu.

Da li presretnuti razgovor možemo dovesti u vezu sa poverljivim dokumentom koji je u januaru objavio "Špigl", a u kojem je razrađen plan rata Rusije sa NATO?

- Ne. Bundesver i druge oružane snage redovno razrađuju teorijske scenarije. Bundesver je takođe imao razrađen plan u slučaju raspada Evropske unije 2017. a da u suštini nije verovao u takav scenario. A američka vojska je 2014. čak napravila plan odbrane od vanzemaljaca. Naravno, vojni sukob sa Rusijom je, nažalost, verovatniji od raspada EU ili invazije vanzemaljaca. Razlog za to je neodgovorna nemačka spoljna i bezbednosna politika. Činjenica da su takvi scenariji razrađeni ne znači nužno i da će ikada biti primenjeni.

Da li je Odbor za odbranu nemačkog Bundestaga raspravljao o ovoj temi i kakvi su se zaključci mogli čuli?

- Odbor za odbranu će u ponedeljak održati posebnu sednicu posvećenu tom pitanju. Međutim, kao odgovor na incident, CDU je sastavio predlog jer želi da Bundestag ponovo glasa o isporuci "taurusa" Ukrajini, a na dnevnom redu će se naći već u četvrtak. Jer, oficiri su potvrdili da se to može sprovesti bez nemačkog učešća, odnosno da Ukrajinci dođu u Nemačku na obuku za "tauruse". Međutim, prema rečima generalnog sekretara SPD Kevina Kuhnerta, za usvajanje ovakvog predloga male su šanse. Izvesno je da bi ovakva isporuka dovela do više mrtvih na obe strane i da se ništa drugo ne bi postiglo, sem naravno rizika od eskalacije sukoba. AfD će iskoristiti ovu priliku da podnese zahtev za obustavljanje prihvata ukrajinskih vojnika na nemačkom tlu, jer se to takođe, po međunarodnom pravu, može kvalifikovati kao mešanje u sukob.

Kako su nemački građani reagovali na ovu aferu, koliko su saglasni da Berlin po svaku cenu pomogne Kijevu?

- Većina Nemaca se protivi slanju "taurusa" Ukrajini. Logika je jasna. Ako ste hteli da pomognete Kijevu po svaku cenu, onda je trebalo da podržite mirovne pregovore. Imali smo dobre izglede da to uradimo na pregovorima u Istanbulu koji su upriličeni ubrzo nakon izbijanja rata. Jedno je sigurno: vojnog rešenja nema, jedino se može i mora razgovarati.

Da li samo razmišljanje o slanju "taurusa" nosi rizik od ulaska u sukob sa Rusijom?

- "Taurus" ima približno dvostruko veći domet od raketa Storm Shadow. Ukoliko bi ove krstareće rakete bile isporučene, Ukrajina bi mogla direktno da gađa Moskvu. Ovde leži ogroman potencijal za eskalaciju sukoba. U Nemačkoj niko ne želi rat sa Rusijom, odnosno velika većina, osim nekih ludaka. Svet je i ranije ulazio u ratove, gde je jedan mali korak vodio ka sledećem, sve dok na kraju nije bilo prekasno.

Kako tumačite upozorenje Berbokove dato u Sarajevu o opasnostima nasilnog menjanja granica? Kada kaže secesionizam, na šta tačno misli zvanična nemačka politika?

- Postoje dvostruki standardi. Berbokova podržava secesiju ili državni udar samo ako se to uklapa u njenu političku agendu.

Da li činjenica da je Analena Berbok unuka nacističkog vođe dodatno obesmišljava sve napade na AfD kao stranku koja promoviše nacionalistički narativ?

- Niko ne može da bira svoje pretke. Gospođa Berbok takođe. Ne mislim da je ona nacista. Sklon sam uverenju da je reč o ideološki slepoj i neodgovornoj osobi. Ali, svakako možemo da napravimo neke istorijske simetrije. Berbokova, recimo, rizikuje da nemačko oružje bude usmereno protiv Moskve, uz rizik od eskalacije sukoba na ceo svet. Mi u AfD želimo mir! Berbokova je posvećena tome da što više ograniči slobodu izražavanja u Nemačkoj. Mi želimo slobodne debate i otvorene diskusije. Pod Berbokovom, nemačka tajna služba se ponovo koristi protiv vladinih kritičara. Sve su to stvari koje pripadaju vremenu njenog dede i koje ne bi trebalo da ponavljamo.

Neopopravljiva greška

Da li je bombardovanje Jugoslavije kojim je grubo pogaženo međunarodno pravo otvorilo vrata za sve što sada gledamo?

- Bombardovanje SRJ koje je, kao što sada znamo, počelo lažima poput plana "Potkovica", jasno je označilo preokret NATO od odbrambenog saveza ka geopolitičkom instrumentu. SAD, kao dominantna sila u NATO, odlučujuće je doprinela tome. Sjedinjene Države su zabrinute za očuvanje pozicije hegemonističke sile i globalnu projekciju moći, a ne za bilo kakvu "zajednicu vrednosti". Bombardovanje Jugoslavije i širenje NATO na Istok nisu bili doprinos stvaranju sigurnijeg ili pravednijeg sveta, već pre nepopravljiva greška koja je donela mnogo patnje.