KRAJ DVOVEKOVNE NEUTRALNOSTI: Šta će ulazak Švedske doneti NATO

Švedski značaj za strategiju Alijanse se naročito odnosi na region oko Baltičkog mora, ali zvanični Stokholm može značajno da doprinese opštoj borbenoj gotovosti zapadnih saveznika svojom vojnom industrijom koju je razvijao kao nezavisni faktor u neposrednoj blizini carske Rusije, Sovjetskog saveza, a zatim i Ruske federacije.

Tako su okončana dvogodišnja nastojala švedskih vlasti da se pridruže Alijansi, uz dugo protivljenje Turske koja je optuživala ovu zemlju da pruža utočište članovima Kurdistanske radničke Partije i mađarskog premijera Viktora Orbana koji je zvaničnom Stokholmu zamerao kritike na njegov račun i stepen demokratije koji sprovodi u svojoj zemlji.

Time je ujedno stavljena tačka i na dva veka švedske neutralnosti u uzburkanom komšiluku. Pre toga, na isti potez odlučila se i Finska. A koliko je neutralnost ovih država u neposrednoj blizni Rusije bila važna, govori i to što je u zapadnom rečniku izraz "finlandizacija" podrazumevao politiku neprovociranja suseda. Sada se sve to menja.

Švedska i Finska su zahtev za pristupanje NATO uputile u maju 2022. godine, neposredno posle izbijanja sukoba u Ukrajini, obrazlažući taj potez činjenicom da se i same brinu sa sopstvenu bezbednost. Finska je ekspresno primljena u aprilu prošle godine, pošto su prethodno obavljene administrativne formalnosti, dok je Švedska, iz navedenih razloga, čekala malo duže.

- Nastojaćemo da postignemo jedinstvo, solidarnost i podelu tereta, i u potpunosti ćemo se pridržavati vrednosti Vašingtonskog sporazuma: slobode, demokratije, slobode pojedinca i vladavine prava. Zajedno smo jači – poručio je švedski premijer Ulf Kristerson i ujedno se zahvalio saveznicima što su njegovu zemlju primili kao ravnopravu članicu.

Reagovao je i Džozef Bajden, predsednik SAD, zemlje u kojoj je Kristerson dočekao vest o prijemu. Bajden je poručio da je NATO ulaskom Švedske postao "jači nego ikad". On je ruskog predsednika Vladimira Putina optužio da je "želeo da podeli" Alijansu napadom na Ukrajinu, istakavši da je transatlantska organizacija "naprotiv, jedinstvenija, odlučnija i dinamičnija nego ikada".

Kao odgovor na članstvo Švedske i Finske, Rusija je saopštila da će rasporediti dodatne snage u regione u kojima bi mogla da joj zapreti opasnost od ovih zemalja.

VEĆ VEŽBAJU

Švedska nije čekala da postane punopravna članica, da bi se združila s NATO lgoistikom. Njeni vojnici od kraja januara već punopravno učestvuju u najvećim manevrima Alijanse od Hladnog rata, koji su započeli krajem januara i trajaće sve do kraja maja. Vežba "Nepokolebljivi branilac", u kojoj učestvuje 90.000 hiljada vojnika, 50 ratnih brodova, 80 aviona i 1.100 borbenih vozila, održava se u istočnom krilu NATO, tamo gde nemački "Bundesvar" sumnja da bi u bliskoj budućnosti moglo da dođe do direktnog sukoba s Rusijom.