NEMAČKI MINISTAR ODBRANE TRAŽI VRAĆANJE OBAVEZNOG VOJNOG ROKA: Rok za predlog rešenja 1.april
MINISTAR odbrane Nemačke Boris Pistorijus ubrzava ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka u ovoj zemlji. Po informacijama magazina "Špigl", on je svom ministarstvu dao instrukcije da, do 1. aprila, predstavi opcije za nemački model vojne službe "koji daje skalabilan, pretnjama prilagođen doprinos nacionalnoj otpornosti".
Foto AP
Po internom šablonu koji je dostupan ovom listu, jasno je da Pistorijus želi da iznese sopstveni predlog modela regrutacije pre saveznih izbora, koji se održavaju dogodine. "Federalni ministar namerava da donese odluku o obaveznom služenju vojnog roka u ovom zakonskom periodu", kaže se u uvodu radnog naloga. Konkretno, odeljenje za politiku je dobilo zadatak da pripremi odgovarajući dokument, o kome će se potom izjašnjavati poslanici Bundestaga.
Pistorijus je jutros krenuo na višednevni poslovni put u Skandinaviju. Između ostalog, želi da sazna više o modelu regrutacije tamo u Švedskoj.
Obavezno služenje vojnog roka je ponovo na snazi u Švedskoj od 2017. godine, ali u drugačijem obliku nego u Nemačkoj pre nego što je suspendovan 2008. U Švedskoj se okupljaju svi koji su završili školu i vojska tada posebno cilja muškarce i žene koji su pogodni za trupe. Poslednjih godina, Švedska je uspela da generiše dovoljno dobrovoljaca za oružane snage.
Precizna implementacija ovog modela u Nemačkoj je, međutim, teško moguća. U Švedskoj se oko deset odsto klase regrutuje za vojsku. Primenjeno na Nemačku, to bi značilo da bi Bundesver svake godine morao da obučava 40.000 novopristiglih vojnika. Za to, pak, Nemci nemaju dovoljno kasarni, niti oficirskog kadra. Realna cifra bi bila 3.000 ili 4.000 regruta, priznao je Pistorijus na događaju na marginama Minhenske bezbednosne konferencije.
Drugi problem sa ponovnim uvođenjem obaveznog služenja vojnog roka je pitanje pravičnosti u služenju vojnog roka. U Nemačkoj je Ustavni sud presudio da treba regrutovati "što je moguće više regruta", a ne samo mali broj. Ovaj problem bi se verovatno ponovo pojavio kada bi se uveo model poput švedskog, priznao je Pistorijus u Minhenu, podseća "Špigl".