VAŽAN DAN ZA AMERIČKE IZBORE: "Super utorak" pred građanima, evo šta to znači za Bajdena i Trampa

Reč je kolokvijalnom nazivu za dan kada se, najčešće krajem februara ili početkom marta, održavaju predizbori u velikom broju saveznih država i bira se trećina delegata.

Delegati u igru ulaze na samom kraju procesa izbora kandidata, odnosno na partijskim konvencijama koje se organizuju za vreme leta. Oni su ti koji zapravo biraju kandidate dve vodeće partije, dok njih biraju sami građani tokom predizbora.

Značaj "super utorka" je u tome što se na taj dan bira otprilike trećina delegata: preciznije 865 republikanskih delegata, od 1.215 koliko je potrebno za izbor kandidata, dok se kod demokrata, kod kojih je za većinu potrebno 1.968 delegata, na "super utorak" bira njih 1.420.

Drugim rečima, "super utorak" predstavlja "prelomnu tačku" u američkom izbornom kalendaru: države u kojima se glasa pre ovog dana prevashodno služe za "opipavanje pulsa" biračkog tela i odstranjivanje slabih kandidata, dok se u onima koji dolaze nakon njega kandidatura vodećeg pretendenta obično samo potvrđuje.

Danas će na birališta u Americi izaći građani čak 15 saveznih država: Alabame, Aljaske, Arkanzasa, Vermonta, Virdžinije, Jute, Kalifornije, Kolorada, Mejna, Masačusetsa, Minesote, Oklahome, Severne Karoline, Tenesija i Teksasa.

Kakva je trenutna situacija u izbornoj trci?

Za razliku od nekih ranijih američkih izbora, "super utorak" ove godine ne bi trebalo da bude preterano uzbudljiv, pošto su kandidati dve vodeće partije već manje-više poznati: demokrate će predstavljati aktuelni predsednik Džozef Bajden, dok će republikance predvoditi njegov prethodnih na toj funkciji Donald Tramp.

Bajden, kao aktuelni predsednik, nije imao ozbiljnih izazivača, te se očekuje da će on bez većih problema obezbediti nominaciju svoje partije. Ipak, njegova odluka da se kandiduje za drugi mandat naišla je na kritike mnogih demokrata, koji smatraju da je on jednostavno previše star i slab kako bi nastavio da obavlja najvažniju funkcije u zemlji.

On se takođe našao na udaru kritika mnogih demokrata i zbog svoje otvorene i često bezuslovne podrške Izraelu tokom rata u Pojasu Gaze, zbog čega je tokom predizbora u Mičigenu, jednoj od najznačajnijih "kolebljivih" država koja bi mogla da bude presudna na novembarskim izborima, oko 100.000 demokrata iz protesta glasalo za opciju "neopredeljen".

S obzirom na to da je na izborima 2020. razlika između Bajdena i Trampa u Mičigenu - u kom živi značajan broj Amerikanaca islamske veroispovesti i arapskog porekla - bila oko 150.000 glasova, aktuelni predsednik definitivno ima razloga za brigu pred glasanje u novembru.

S druge strane, Donald Tramp je kroz dosadašnje predizbore prošao poprilično bezbolno, i nalazi se u dobroj poziciji da u utorak praktično obezbedi republikansku nominaciju. 

Njegovi rivali su tokom predizbornog procesa padali jedan po jedan: većina ih je odustali i pre nego što su prvi glasači i izašli na birališta, a guverner Floride Ron Desantis i preduzetnik Vivek Ramasvami povukli su se nakon kokusa u Ajovi sredinom januara.

Između Trampa i republikanske nominacije sada se nalazi samo nekadašnja guvernerka Južne Karoline Niki Hejli. Ipak, ona je doživela seriju poraza u manje više svim izbornim nadmetanjima sa nekadašnjim predsednikom, sa izuzetkom prestonice Vašingtona - u kojoj tradicionalno dominiraju demokrate u kojoj je na republikanskim predizborima glasalo svega 2.000 glasača.

Pojedine savezne države, poput Kolorada i Mejna, pokušale su da spreče Trampa da se kandiduje na predizborima, tvrdeći da je on prekršio američki Ustav i pokušao da povede "ustanak" tokom nemira na Kapitolu 6. januara 2021. godine, ali je jučerašnja presuda Vrhovnog suda poništila tu odluku.

(RT Balkan)

BONUS VIDEO: Borci protiv Tesle