PATULJCI NAJVIŠE LAJU NA GOLIJATA: Koje bi evropske zemlje mogle da poslušaju francuskog predsednika i "udare" na Rusiju

Čak je i Poljska, kao donedavno glavni ratni lobista Kijeva, jasno saopštila da ne planira da šalje vojnike u Ukrajinu. Najhrabrija i najratobornija je ispala premijerka Estonije Kaja Kalas koja je poručila saveznicima da ne treba da se plaše vlastite snage i moraju da razmotre sve mogućnosti pružanja pomoći Kijevu.

U intervjuu britanskom TV kanalu Skaj njuz Estonija se založila da članice NATO ipak pošalju vojnike u Ukrajinu.Ratoborna premijerka Estonije se ponaša kao da je na čelu neke moćne velesile, a armija njene zemlje ima 7.200 vojnika i oficira i rezervni sastav od oko 40.000 vojnika. Vojni budžet Estonije je oko milijardu evra. Estonija je članica NATO od 2004. godine i njeno rukovodstvo je u prvim "rovovima" rusofobske buke, pogotovo od početka rata.

Estonska armija je stvarana po američkom receptu. Pentagon je tamo poslao 60 svojih savetnika. Vojnu tehniku su joj poklonile članice NATO. Kasnije je ta zemlja kupovala naoružanje od Izraela i nekih drugih zemalja. Ali, ona se ne može smatrati iole ozbiljnom armijom, jer je i njeno učešće u vojnim misijama članica NATO više simbolično.

Rukovodstvo Letonije je saopštilo da će poslati vojnike ako to učine i druge članice NATO.

Kad je predsednik Francuske predložio 27. februara da se u Ukrajinu pošalju vojnici zapadne vojne koalicije morao je znati da će rukovodstvo Nemačke biti protiv. Ali, on je, ne navodeći imena zemalja, kazao da zna da ima onih koji su za to da se ne samo oružje nego i vojnici pošalju u Ukrajinu.

Ne treba biti mudrac da bi se znalo na koga je Makron mislio. Pre svega to su bivše socijalističke zemlje, nekadašnje saveznice SSSR, kao i neke nekadašnje republike. Na prvom mestu je Poljska, koja prednjači u antiruskoj retorici. Ambiciozno političko rukovodstvo u Varšavi se poslednjih desetak godina trudilo da dokaže rukovodstvu u Vašingtonu da im je Poljska najlojalniji saveznik u Evropi. Tu su odmah i tri baltičke zemlje: Estonija, Litvanija i Letonija.

Posle horskog ponavljanja lidera evropskih zemalja da neće da šalju vojnike u Ukrajinu, javio se šef Pentagona Lojd Ostin koji je u Kongresu hteo da ohrabri ratoborne, pa je kazao da će NATO biti prisiljen da ratuje protiv Rusije ako Ukrajina doživi poraz u ratu.

Jasno je da je ta Ostinova izjava u funkciji da se ubede kongresmeni i odobri pomoć koju je Ukrajini obećao predsednik Bajden. Poraz u Ukrajini bio bi ujedno i debakl politike Bajdena i bliskih saradnika među kojima je i Lojd Ostin. Zato je i rekao da je situacija na frontu u Ukrajini zabrinjavajuća, jer Rusi napreduju, pa ako SAD ne pošalje pomoć Kijevu ukrajinska vojska će biti u vrlo teškom položaju.

Ispada da bi svoje vojnike sada u Ukrajinu mogle da pošalju samo tri baltičke bivše sovjetske republike. Kad se zna njihov potencijal, vojni i ekonomski, sa pravom se nameće pitanje zašto se one kočopere. Letonija ima 5.500 vojnika, a Litvanija oko 20.000. Oni se ponašaju kao mala deca koja imaju starijeg brata, pa se kriju iza njegovih leđa i nastavljaju da se svađaju sa većim i jačim od sebe. Te tri zemlje imaju stare istorijske račune sa Rusima. One su u Drugom svetskom ratu bile na strani Hitlera i posle raspada SSSR-a "probudili" su se oni koji su još živi, a bili su na strani okupatorske Nemačke.

Jedan broj političara iz spomenute tri bivše sovjetske republike su unuci i unuke onih koji su ratovali protiv Crvene armije i došli su iz Amerike i Kanade.

Mnogi se pitaju šta je to uticalo da se Poljska kao najveći lobista za ratnu pomoć Kijevu ohladila i čak blokira granice ka Ukrajini. U Poljskoj je porasla inače tradicionalna netrpeljivost prema Ukrajincima posle višemesečnih demonstracija poljoprivrednika i kamiondžija koji negoduju da im Ukrajinci prave životne probleme nerealno niskim cenama svojih robe i usluga. To promenjeno raspoloženje u Poljskoj su osetile i ukrajinske izbeglice koje se tamo nalaze.

Kad je počeo rat jedan broj Poljaka je došao da dobrovoljno ratuje u Ukrajinu. Na frontu su se mogli videti vojnici sa poljskim amblemima i ruski obaveštajci su snimali poljske razgovore na drugoj strani fronta. Međutim minulih dana ministar odbrane Poljske Vladislav Kosinjak-Kamiš je u razgovoru za Poljski radio jasno rekao da ne nameravaju da šalju vojsku u Ukrajinu .

- Nemamo nikakvih planova da šaljemo u Ukrajinu svoje jedinice. Istog mišljenja smo svi u državnom vrhu i predsednik i premijer i ja kao ministar odbrane - kazao je V. Kosinjak.

On je objasnio da je Poljska i dalje spremna da pomaže Ukrajini, tako što će sa ostalim članicama NATO za nju kupovati municiju i vojnu tehniku.

Od tih zemalja koje su na početku najviše podržavale Ukrajinu najveću armiju ima Poljska.

Ona je početkom 2024. imala 193.000 vojnika i oficira. Njen vojni budžet je 39,4 milijarde dolara. Upravo je Varšava bila najposlušnija prema Americi i bivšem predsedniku Trampu koji je insistirao da se povećaju vojni budžeti i izdvajanja za NATO.

Poljaci su se trudili da kupe što više američke vojne tehnike i nudili su Amerikancima bivše sovjetske vojne baze. Varšava je devedesetih godina forsirala da Rusi što pre napuste njenu teritoriju, što se dogodilo do septembra 1993. Od 1994. Poljska je počela da sarađuje sa NATO, da bi 12. marta ušla u taj vojni blok. Kasnije su Poljaci učestvovali na strani Amerike u ratu u Avganistanu. Bilo je to u periodu od marta 2002. do juna 2021. Poljaci su svoju lojalnost Vašingtonu dokazivali i slanjem vojske u Irak. A, 19 septembra. 2014. su zajedno sa Litvanijom i Ukrajinom formirali zajedničku brigadu. Kad se sve to zna, jasno je što je Makron mislio da će Poljaci biti na čelu zemalja koje će poslati vojsku u Ukrajinu. U Moskvi su uvereni da će ako dođe do raspada Ukrajine, Poljaci hteti da vrate sebi Lavov i najzapadniji deo sadašnjih ukrajinskih oblasti u kojima su nekada živeli Poljaci.

Češki premijer Petr Fiala je objasno da se tema slanja vojnika u Ukrajinu na konferenciji u Parizu više raspravljalo u kuloarima. U Pragu to nikome ne pada na pamet. Najotvoreniji protivnici direktnog učestvovanja u ratu protiv Rusije su premijer Slovačke Robert Fico i mađarski premijer Viktor Orban.

Bugari nemaju ambicija da ratuju, ali će Kijevu slati vojnu pomoć. Njihov ministar odbrane Todor Tagajev je kazao da će dati Ukrajini vojne transportere koji će biti prebačeni narednih dana. Interesantno je da je i u Francuskoj čak 68 odsto stanovnika protiv. Predlog Makrona je podržao 31 procenat Francuza, piše "Figaro".

One koji nisu dovoljno upućeni šta piše u dogovorima o bezbednosti može da zbuni kako to sada niko ne želi da šalje vojsku. Ali, u tim papirima o tome nema ni reči. Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Kanada, Italija i Danska su obećale finansijsku i pomoć u municiji i vojnoj tehnici. Berlin će do kraja 2024. Kijevu dati pomoć u vrednosti od sedam milijardi evra, a 2025. šest milijardi. Pariz će Kijevu dati tri milijarde pomoći, London dve i po milijarde funti, dok će Kanada dati dve milijarde dolara.

Da nevolja bude veća, u Berlinu i Parizu jedan broj komentatora tvrdi da je posle konferencije na kojoj je solirao Makron došlo do osetnog zahlađenja odnosa. Kancelar Olaf Šolc je više puta ponovio ovih dana da ne želi da šalje vojnike, jer neće da Nemačka postane učesnica konflikata.

Sada u Francuskoj i Velikoj Britaniji traže opravdanje da su oni za to da zemlje NATO obučavaju ukrajinske vojnike. U Londonu se pravdaju da ono malo njihovih vojnika koji se nalaze u Kijevu zapravo štite njihovu ambasadu. Isto to tvrde i Amerikanci.

Hoće li nemačko rukovodstvo biti tako kategorično i ubuduće da ne šalje vojnike u Ukrajinu vrlo je važno, jer se odluke u NATO donose konsenzusom. U tom slučaju, jedino preostaje da neke zemlje u dvostranom dogovoru sa Kijevom šalju vojnike, ali kako se sada vidi zainteresovanih je jako malo.

Rumunija

INTERESANTNO je da Rumunija koja ima pretenzije ka jednom pograničnom delu Ukrajine zasada ne učestvuje u razgovorima o slanju vojnika u Ukrajinu, bez obzira na to što je i ona članica NATO. Rumunija ima 95.000 vojnika i polako se oslobađa sovjetskog naoružanja i nabavlja američko i drugo zapadno.

Italija

ITALIJANI su se odmah ogradili da je potpisivanje dokumenta o bezbednosti sa Ukrajinom "politički i simbolički". Ministar spoljnih poslova Italije Antono Tajani je rekao da taj dokument neće imati pravnu snagu.