"BILD": NEMAČKA META SUKOBA NATO I MOSKVE: Ostin: Poraz Kijeva vodi u konflikt, Četiri faze borbi; Putin: Nemamo interesa za rat

Ivana Stanojević 03. 03. 2024. u 11:00

OCENA šefa Pentagona Lojda Ostina da bi poraz Ukrajine doveo do sukoba NATO i Rusije, naišla je na oštar odgovor Moskve. Portparolka ruskog MIP Marija Zaharova poručila je da je sad svima jasno ko je agresor, zapitavši se da li je reč o direktnoj pretnji Moskvi. A portparol Kremlja Dmitrij Peskov ocenio je da izjava čelnika američke odbrane dovodi do eskalacije tenzija.

Tanjug

- Glavno u Ostinovoj oceni je da oni de fakto demonstriraju pogled na svet iz vizure NATO, koji Ukrajinu smatra svojom teritorijom - naglasio je Peskov. - Izjava iz vrha Pentagona upravo ističe apsolutnu ispravnost onoga što RF radi, to jest, opravdanost specijalne vojne operacije.

Grudva napetosti između NATO i Rusije počela je da se uvećava pošto je francuski predsednik Emanuel Makron lansirao da bi trupe Alijanse trebalo da budu upućene u Ukrajinu. Iako su se mnoge prestonice Alijanse ogradile odmah od takve mogućnosti, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov kazao je juče da ne treba biti siguran da su se SAD distancirale od Makronovog stava.

Štaviše, u prilog tome idu sada i razrađene tvrdnje nemačkog lista "Bild" o navodne četiri faze sukoba Rusije i NATO. Navodi se da će Rusi napasti snage Severnoatlantske alijanse, a da su vlasti u Berlinu već priznale da očekuju fazno ratovanje koje bi kulminiralo potencijalnim nuklearnim udarima na članice vojnog saveza. U pitanju je analiza rizika po civilnu odbranu na 13 strana, navodno pripremljena za poslenike Bundesvera.

- Nemačka bi bila jedna od glavnih meta u slučaju ruskog napada na NATO, a stratezi u Berlinu smatraju da je takav rizik verovatan - piše "Bild". - Prva faza bilo bi lansiranje dezinformacija da bi se nemačko društvo destabilizovalo, a obilovala bi sajber napadima na kritičnu infrastrukturu. Kremlj bi potom rasporedio trupe na granicu sa NATO, a uporedo bi se odvijale sabotaže na nemačkom tlu. Na meti bi bili i sateliti.

Treća faza bi, veli "Bild", obuhvatila "selektivne napade konvencionalnim oružjem i nekonvencionalnim sredstvima, takođe na teritoriji Nemačke, dok bi vrhunac zamišljenog ruskog napada bio atak na kopnu, moru i u vazduhu, a sukob bi, posle nemačke teritorije, postao globalan. U tekstu se dalje navodi da vlada kancelara Olafa Šolca ne isključuje mogućnost da Rusija upotrebi hemijsko i nuklearno oružje.

Ove tvrdnje su se pojavile uprkos tome što je Putin nedvosmisleno rekao da "Moskva nema interesa, geopolitički, ekonomski ili vojno, da vodi rat protiv NATO". Dodao je da Rusija nuklearno oružje neće slati u svemir. I šef ruskog Ministarstva odbrane Sergej Šojgu nazvao je zapadne izjave o Moskvi i nuklearnom oružju besmislicama.

- Čini mi se da kod njih to izgleda ovako: ujutru su ustali, pogledali, "šta bismo mogli danas da lupimo?" Malo o raspoređivanju nuklearnog oružja u kosmos, malo o pretnjama ovome ili onome - kazao je Šojgu.

Vrh Alijanse je demantovao navode "Bilda", ali uz ograde. Portparol Stejt departmenta Metju Miler ne vidi znake da se Rusija sprema da upotrebi nuklearno oružje, kao ni zamenik generalnog sekretara NATO Mirče Džoana. Ali, Džoana dodaje da su izjave ruskih vlasti veoma opasne, jer navodno podrivaju međusobno poverenje.

Izgradnji poverenja o kome govori NATO, međutim, nije doprineo ni trankskript nemačke rasprave o napadu na Krimski most koji je objavio "Raša tudej", a predstavlja nagoveštaj zapadnog mešanja u sukob u Ukrajini. Reč je o diskusiji visokih nemačkih vojnih oficira od kojih je jedan idenitfikovan kao general Ingo Gerharc, komandat nemačkog vazduhoplovstva i višeg rukovodioca odgovornog za planiranje misije. Navodni razgovor održan je 19. februara.

Transkript otkriva da su zvaničnici razgovarali o efikasnosti francusko-britanske krstareće rakete "storm šedou". Oni, naime, raspravljaju da li je sistem naoružanja bio adekvatan za gađanje Krimskog mosta, koji povezuje istočni Krim sa krasnodarskim krajem preko Kerčkog moreuza, i kako bi uspešan napad na ključni deo ruske infrastrukture zahtevao dodatne satelitske podatke, moguće raspoređivanje raketa iz francuskih borbenih aviona i najmanje mesec dana priprema. Jedan učesnik je primetio da zbog veličine mosta, najdužeg u Evropi, čak 20 projektila možda neće biti dovoljno da izazove značajnu štetu.

- Oni žele da unište most... jer on ima ne samo vojno-stratešku važnost, već i politički značaj - primetio je Gerharc, misleći na zvaničnike u Kijevu, ali je ocenio i da bi "bila zabrinjavajuća direktna veza sa ukrajinskim oružanim snagama".

Oficiri su procenjivali i koliko blisko bi nemačka vojska trebalo da radi na predloženoj operaciji kako ne bi prešla "crvenu liniju" direktnog učešća koja bi značila i direktan sukob Rusije i NATO, sa nesagledivim posledicama. No, tajno obučavanje Ukrajinaca u upotrebi nemačkog oružja i pomaganje u planiranju operacije smatralo se prihvatljivim. Ali, izražena je zabrinutost da štampa sazna za takvu saradnju, otkriva transkript.

Vladimir Bulavin, šef vojnog i bezbednosnog komiteta ruskog Gornjeg doma parlamenta, Saveta Federacije, pozvao je juče, posle objavljivanja transkripta, nemačke vlasti da detaljno istraže snimak. Primetio je i da činjenica da je snimak procurio ukazuje na sve veća neslaganja u nemačkom društvu.

- To može da znači da ne podržavaju svi nemački državljani politiku njihove vlade, posebno u delu koja se tiče Rusije. Dobar deo nemačkog društva više vidi Rusiju kao velikog ekonomskog i strateškog partnera, a ne kao neprijatelja - zaključio je Bulavin.

Peskov: Više od 12 baza CIA u Ukrajini

PORTPAROL Kremlja Dmitrij Peskov sugerisao je da Amerikanci imaju daleko više ispostava CIA u Ukrajini od 12 o kojima je pisao američki list "Njujork tajms". Rusija nije bila svesna tajnih zapadnih aktivnosti unutar granica svog neprijateljskog suseda, rekli su zvaničnici u Moskvi. Novi izveštaj potvrđuje da su ukrajinske jedinice komandosa uključene u antirusku sabotažu prošle specijalnu obuku od američkih agenata, koji su im takođe pomogli da prate kretanje ruskih trupa. Kijev je takođe stajao iza ciljanog ubistva nekoliko visokih ličnosti u Donbasu tokom godina, navodi ovaj list.

Bajden juriša na ruski novac

AMERIČKI predsednik Džozef Bajden podstiče lidere G7 da postignu napredak u planu korišćenja zamrznutih ruskih sredstava za finansiranje Kijeva do njihovog sastanka u junu, izvestio je Blumberg, pozivajući se na anonimne izvore. Dok se Velika Britanija i Kanada zalažu za oduzimanje blokirane ruske imovine zarad finansiranja ukrajinske vojske, Francuska i Nemačka imaju rezerve. Većina ruskih sredstava je u EU, prvenstveno u klirinškoj kući Euroklir sa sedištem u Belgiji. Potez bez pravnog opravdanja mogao bi da potkopa status evra kao rezervne valute i nanese štetu reputaciji bloka, navode eksperti.

Pogledajte više