POLJACI KUKOM I MOTIKOM PROTIV BRISELA: Blokirali granicu sa Ukrajinom, prekinuli saobraćaj prema Nemačkoj i Slovačkoj

Ukrajina je juče izrazila spremnost da ograniči izvoz hrane u EU da bi ublažila zabrinutost poljskih poljoprivrednika, izjavio je zamenik ministra ekonomije Ukrajine Taras Kačka. On je istakao da Kijev može da upotrebi alate koji će stabilizovati naglo povećanje izvoza u EU, koja je, inače, kako podseća Dojče vele, posle ruskog napada na Ukrajinu, ukinula carine na ukrajinske prehrambene proizvode da bi im pomogla u izvozu posle blokade u Crnom moru. Poljski seljaci tvrde da je prilikom transporta veliki deo ukrajinskog žita namenjenog zemljama u Africi i Aziji ostao u Poljskoj, pa je to uticalo na smanjenje cene.

Protest u Varšavi organizovao je širok spektar udruženja i sindikata, a priključili su mu se i lovci i rudari. Demonstranti su marširali do sedišta vlade u centru grada, zbog čega je javni prevoz nekoliko sati bio obustavljen. "Bez nas poljoprivrednika bićete gladni, goli i trezni", pisalo je na jednom od transparenata.

- Ne možemo seljake da ostavimo na cedilu. Pojedine odredbe agrarne politike EU teško je sprovesti, pre svega mislim na mala i srednja seoska domaćinstva. Poljski poljoprivrednici nemaju šanse protiv jeftinog uvoza žita iz Ukrajine. Moramo da zaštitimo poljsko, ali i tržište EU - pokušao je da balansira premijer Donald Tusk.

Poljski protesti došli su, međutim, u politički nepovoljnom trenutku. Koaliciji levog centra s Tuskom na čelu, koja je na vlasti tek dva meseca, potreban je mir da bi do kraja sprovela proces preuzimanja vlasti od prethodne, nacionalno-konzervativne vlade. Poljski ministar poljoprivrede Česlav Sjekijerski kaže da se u skladištima u Poljskoj nalazi još devet miliona tona žita od prošle godine, a u celoj EU skladišti se višak od ukupno 28 miliona tona. On predlaže da Brisel to žito otkupi i, u okviru humanitarne pomoći, izveze u Afriku i Aziju.

Početkom godine Evropska komisija odobrila je oko 230 miliona evra za podršku poljskom sektoru proizvodnje kukuruza zbog rata u Ukrajini. Inicijativa je namenjena proizvođačima kojima preti nelikvidnost zbog rata na teritoriji Ukrajine. Državna pomoć ne bi trebalo da prelazi 280.000 evra za svakog primaoca i trebalo bi da bude isplaćena u grantovima do 30. juna.

No, nezadovoljni obimom pomoći i činjenicom da je EK odbila zahtev Varšave za uvođenje carina na ukrajinske poljoprivredne proizvode, Poljska je najavila da će primeniti kontramere. Varšava namerava da uvede regionalne mehanizme zaštite od negativnih posledica priliva poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine na poljsko tržište, najavio je Sjekijerski i naglasio da Poljska vodi interne konsultacije u vezi sa uvođenjem dozvola za izvoz poljoprivrednih dobara, koje je predložila ukrajinska strana.

Prethodna poljska vlada Mateuša Moravjeckog jednostrano je uvela embargo na uvoz ukrajinskih žitarica u Poljsku 15. septembra prošle godine pošto je EK produžila ovu zabranu na nivou EU. Nova vlada Donalda Tuska odlučila je da još ne ukida ovaj embargo.

Tri zahteva demonstranata

JEDAN od od organizatora protesta, Ščepan Vojcik je, kao glavne ciljeve, predstavio tri zahteva - ukidanje "Evropskog zelenog plana", zatvaranje granice za žito iz Ukrajine i zabranu mešanja u način na koji Poljaci drže životinje. "Paket reformi koji predviđa da EU do 2050. godine postane klimatski neutralna za poljoprivrednike znači prelazak na ekološke mere i zabranu određenih vrsta đubriva i pesticida. Ništa nije razjašnjeno, priterani smo uza zid. Nećemo napustiti barikade. Poljska vlada je obećala da će do 7. marta izneti predlog za rešenje krize. Ali, seljaci ne žele da čekaju - poručio je on.

Strmoglav pad cena na berzi

CENA pšenice na svetskoj berzi se strmoglavila. Ekspert za agrar Kristina Nažkovska kaže da je, od početka rata u Ukrajini, pala sa oko 350 na 200 evra, a u Poljskoj tona košta oko 160 evra. Stručnjaci, zaobilazeći Ukrajinu, za to optužuju Rusiju, jer je najveći proizvođač pšenice na svetu i preplavila je svetsko tržište jeftinim žitom posle dve uzastopne dobre žetve. Poljska poljoprivreda ni ubuduće neće imati šanse protiv ukrajinske, jer prosečna veličina seoskog imanja u Poljskoj je 11 hektara, u Nemačkoj 60, a u Ukrajini čak 1.000 hektara.