ŠVEDSKE PODMORNICE NOVI ADUT ALIJANSE PROTIV RUSA: Ulaskom Stohkolma, NATO dodatno razvija strategiju prema Moskvi
Baltičko more je jedna od trenutno najneuralgičnijih bezbednosnih zona, pa ulazak Švedske u NATO za Severnoatlantski vojni savez predstavlja pokušaj "okruživanja" voda u kojima se direktno dodiruju Rusija - preko Kaljingradske oblasti i Senkt Peterburga – i članice Alijanse.
Foto: Profimedia
Upravo to stvara dodatnu napetost u neposrednoj blizini već postojećeg ratnog sukoba u Ukrajini.
- Mi smo eksperti u Baltičkom moru, poznajemo region spolja i iznutra kao retko ko drugi – ističe komandant švedske podmorničke flote Paula Valenburg.
Švedska je dugo razvijala autonomnu odbranu, uz značajnu proizvodnju aviona tipa "gripen", kao i municije. Direktor "Saba" Mikael Johanson naglašava da će ulazak Švedske u NATO primorati zemlju da promeni doktrinu, jer je do sada politiku odbrane krojila samo prema jednom potencijalnom neprijatelju, Rusiji, a sada mora da se adaptira na NATO strategiju. U tom kontekstu treba posmatrati i buduću ulogu Švedske u Baltičkom moru.
Stokholm poseduje pet bešumnih podmornica, tri iz klase "gotland", od kojih su dve nedavno renovirane, i dve nove tipa A26 koje je konstruisao domaći "Sab". Snabdevene su sistemima za kretanje u teškim konfiguracijama dna i malim dubinama, i imaju usavršene sonarne signale. U ovom, praktično zatvorenom vodenom prostoru, Švedska je, uz Poljsku i Nemačku, jedina koja poseduje podmornice, za Alijansu adut u vreme sve većih zatezanja s Moskvom.
Finska, Estonija, Letonija, Litvanija i Danska zavise od te tri zemlje. Važnost švedskih podmornica je utoliko veća ako se zna da Poljska kuburi sa svojima tipa "koben" oko čijeg renoviranja trenutno nema preciznih podataka. Ne zna se uopšte da li su, i koliko, u funkciji.
Rutama Baltičkog mora se prebaci blizu 900 miliona tona tovara godišnje i 40 miliona putnika, dok se u svakom trenutku kreće dve hiljade brodova. To je i izuzetno važan strateški energetski čvor. Estonija čuva polovinu svojih naftnih rezervi u Švedskoj. Dnom Baltičkog mora prostire se čitava mreža infrastrukture, sa kablovima i gasovodima.
O delikatnoj situaciji u tom regionu već govore diverzije iz septembra 2022. godine na Severnom toku 1 i 2 između Rusije i Nemačke. Gas koji je trebalo da snabdeva Zapadnu Evropu ruskim gasom, sada je postao izraz razdora. Štaviše, eksalirala su strahovanja Bundesvera da bi do direktnog okršaja NATO i Rusije moglo da dođe već dogodine.
Nemačka ima šest podmornica "tisenkrup" tipa 212, a planiraju dodatno snabdevanje sa još četiri do šest podmornica, ali će one, prema planovima, biti na raspolaganju najranije 2034. godine.