RAT U UKRAJINI: Puzajuća ofanziva - Ruske trupe razaraju VSU, palo Rabotino i Severskoje; VSU ima ogromne gubitke, oboren Su-25 (FOTO/VIDEO)

Bajden pozvao Kongres da izbegne zatvaranje vlade, pošalje pomoć Ukrajini

Američki predsednik Džozef Bajden pozvao je lidere demokrata i republikanaca u Kongresu da brzo reaguju i usvoje zakon o finansiranju vlade kako bi se izbeglo njeno delimično zatvaranje, kao i da pošalju oružje Ukrajini, ili se suoče sa ozbiljnim posledicama.

- Imamo puno posla - rekao je Bajden na sastanku u Ovalnoj kancelariji sa četvoricom lidera, kome je prisustvovala i potpredsednica Kamala Haris.

Sastanak u Beloj kući održan je skoro dva meseca nakon što su predsedavajući Predstavničkog doma Kongresa Majkl Džonson i lider demokratske većine u Senatu Čak Šumer postigli dogovor o vladinom budžetu, u iznosu od 159.000 milijardi dolara za fiskalnu godinu koja je počela 1. oktobra, prenosi Glas Amerike.

Uprkos tom dogovoru, Kongres nije uspeo da usvoji zakone o finansiranju vlade, pretežno zbog unutrašnjih sukoba republikanaca koji tesnom većinom kontrolišu Predstavnički dom.

Bajden je rekao da veruje da rešenje o finansiranju vlade može da se postigne do roka u petak, da bi se izbeglo delimično zatvaranje vlade koje bi, prema njegovim rečima, nanelo štetu američkoj ekonomiji.

Finansiranje Ukrajine je iz dana u dan sve urgentnije, rekao je Bajden.

- Mislim da su, ako se ne bude delovalo, posledice izuzetno ozbiljne - izjavio je govoreći o Ukrajini.

Zakon o vladinoj potrošnji zakočen je zbog zahteva ultra-konzervativnih republikanaca u Predstavničkom domu, koji žele da u predlog o potrošnji unesu svoje političke prioritete i izdejstvuju velike budžetske rezove. Grupa tvrdokornih republikanaca je vladu dovela na samu ivicu delimičnog zatvaranja tri puta u proteklih šest meseci.

Šumer i Džonson su razmenili optužbe proteklih dana o tome ko je krivac za blokadu. U ponedeljak, Šumer je rekao novinarima da "demokrate čine sve što mogu da izbegnu zatvaranje."

Prvi deo novca za finansiranje vlade, koji uključuje novac za agencije nadležne za poljoprivredu i saobraćaj, ističe u petak u ponoć, dok novac za finansiranje agencija među kojima su Stejt department i Pentagon ističe 8. marta.

Predstavnički dom je pod pritiskom da usvoji paket u vrednosti od 95 milijardi dolara koji obuhvata pomoć za Ukrajinu, Izrael i indopacifički region. Predlog je ranije ovog meseca usvojen u Senatu sa 70 glasova za i 29 protiv, ali ga Džonson još nije stavio na glasanje u Predstavničkom domu. Bela kuća je proteklih nedelja pojačala javni pritisak na Džonsona u vreme kada se navršilo dve godine ruske invazije na Ukrajinu.
 

Orban neće granicu sa Rusijom

Mađarska ne bi želela da ima zajedničku granicu sa Rusijom, jer ima loša sećanja na vreme kada je imala zajedničku granicu sa Sovjetskim Savezom, izjavio je mađarski premijer Viktor Orban na konferenciji za novinare nakon sastanka u Pragu sa kolegama iz druge tri zemlje Višegradske grupe - Poljske, Slovačke i Češke.

Kornet uništio američki bredli na rekordnoj udaljenosti

Jedinice ruske vojske naoružane protivoklopnim sistemima nastavljaju sa uništavanjem ukrajinske ratne tehnike, a 25. februara pojavio se snimak na kom se može videti impresivno dejstvo "korneta".

Puzajuća ofanziva: Ruske trupe razaraju VSU

Ukrajinskoj vojsci su hitno potrebni dodatni sistemi PVO, raspoloživi sistemi nisu u stanju da pokriju položaje Oružanih snaga Ukrajine od ruske avijacije.

Palo i Severskoje

Mesto Severno na avdejevskom pravcu je pod kontrolom grupe "Jug" ruske vojske, rekao je za Sputnjik izvor u tim ruskim jedinicama.

Najvažnije sa brifinga Ministarstva odbrane Rusije:

Ministarstvo odbrane potvrdilo je da je u zoni specijalne operacije uništen prvi američki tenk „abrams“;

Na kupjanskom pravcu ruske snage su u poslednja 24 sata odbile dva napada ukrajinske vojske a protivnik je izgubio 30 vojnika;

Na južnodonjeckom pravcu ruske snage odbile su tri napada ukrajinske vojske, koja je pri tome uzgubila 130 vojnika;

Ruska PVO je oborila avion Su-25 ukrajinske vojske u Nikolajevskoj oblasti;

Ukupni gubaci ukrajinske vojske na donjeckom pravcu su premašili 420 vojnika;

Ruske jedinice uništile su skladište goriva za vojnu tehniku Ukrajine, radar P-18 i komandni punkt 128. brigade teritorijalne odbrane;

Na avdejevskom pravcu ruska vojska osvojila je mesto Severno i zauzela povoljnije položaje, a takođe odbila devet napada Ukrajinaca koji su izgubili do 485 vojnika;

Sedam napada odbijeno je na donjeckom pravcu kod mesta Krasnogorovka, Georgijevka i Novomihajlovka;

Ruska PVO je za 24 sata uništila 69 ukrajinskih dronova;

Na kupjanskom pravcu jedinice grupe „Zapad“ zauzele su povoljnije položaje

Oborena dva drona

Iznad Belgorodske oblasti oborena su dva ukrajinska drona, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

Gubici nemačkih tenkova u Ukrajini

Oružane snage Ukrajine izgubile su više 20 nemačkih tenkova „leopard 1“ i „leopard 2“, od toga sedam u borbama za selo Rabotino u Zaporoškoj oblasti tokom letnje kontraofanzive, objavio je „Zidojče cajtung“.

„Ukrajina je dobila 230 tenkova, od toga 38 iz Nemačke. Ali tokom letnje kontraofanzive više od 20 je uništeno ili ostavljeno, samo u Rabotinu sedam“, navodi se u članku.

Niko iz NATO neće u sukob sa Rusijom

Izjava francuskog predsednika Emanuela Makrona o tome da se ne može isključiti mogućnost slanja snaga u Ukrajinu kako bi se sprečila pobeda Rusije danas je glavno pitanje među evropskim liderima i u NATO. Kako je i sam Makron priznao, konsenzusa po tom pitanju nema.

Stoltenberg: Nema planova za slanje trupa

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da Alijansa nema planova za slanje svojih vojnika u Ukrajinu.

-Saveznici u NATO pružaju podršku Ukrajini bez presedana. Činimo to od 2014. godine i posle početka sukoba ta podrška je još aktivnija. Ali, nema nikakvih planova za razmeštanje jedinica NATO na teritoriji Ukrajine, naveo je on, preneo je AP.

Ni Šolc ni Pistorijus neće nemačku čizmu u Ukrajini

Nemačka potvrdila da neće biti slanja vojnika u Ukrajinu. Članice NATO i Evropske unije saglasne su da neće slati svoje snage u Ukrajinu, izjavio je nemački kancelar Olaf Šolc tokom posete gradu Frajburgu, a prenosi TV En-Ti-Vi.

-Još jednom smo u okviru dobre diskusije razgovarali da se ono što smo dogovorili od samog početka, odnosi i na budućnost, a to je da na teritoriji Ukrajine neće biti kopnenih snaga i vojnika, koji bi tamo bili poslati iz evropskih država ili zemalja NATO, poručio je kancelar.

On je nazvao „veoma važnim korakom napred“ to da zapadne zemlje to razumeju i istakao da su na Zapadu po tom pitanju „veoma jednoglasni“.

Istovremeno, Šolc nije želeo da odgovara na pitanja novinara.

Ministar odbrane Boris Pistorijus odbacio je mogućnost slanja nemačkih vojnika u Ukrajinu. Kako je rekao, po informacijama kojima raspolaže, Makronov predlog niko nije podržao.

-Čizme na zemlji nisu opcija za Nemačku. To ne može biti opcija i neće biti, rekao je Pistorijus na konferenciji za novinare sa austrijskom koleginicom Klaudijom Taner.

On je dodao da to doprinos eskalaciji.

-Mislim da je to bila tema za razmišljanje koju je izneo Makron, koliko znam to niko nije podržao, rekao je Pistorijus.

Kada ni Britanci neće da šalju vojsku

Velika Britanija ne planira da slanje vojnika u Ukrajinu u velikom broju, prenela je agencija Rojters pozivajući se na predstavnika premijera Rišija Sunaka.

-Pored manjeg broja osoblja koji se nalazi u zemlji i pomaže ukrajinskoj vojsci, nemamo nikakav plan za neku veliku operaciju raspoređivanja snaga, prenela je agencija stav premijera.

Češka i Poljska neće trupe u Ukrajini

Češka i Poljska ne razmatraju mogućnost slanja vojnika u Ukrajinu

Češki premijer Petr Fiala i njegov poljski premijer Donald Tusk su na zajedničkoj konferenciji za novinare pred početak sastanka Višegradske grupe rekli da o tome ne razmišljaju.

-Ne razmišljamo ni o kakvom slanju vojnika u Ukrajinu, rekao je Fiala.

Tusk je potvrdio da Varšava ne namerava da šalje svoje jedinice.

Poljska ne namerava da šalje svoje vojnike u Ukrajinu, rekao je zamenik ministra odbrane Poljske Cezarij Tomčik.

-U Poljskoj nema takvog plana i ideje, rekao je on za TV „Polsat“.

Grčka i Švedska protiv slanja vojske u Ukrajinu

Komentarišući slanje evropskih snaga NATO-a u Ukrajinu, grčki premijer Kirijakos Micotakis rekao je da o tome nema ni govora.

-Pošto sam čuo razne komentare mojih kolega o pitanjima o kojima se možda razgovaralo u sali, želim da vas uverim da nema govora o slanju snaga, evropskih snaga NATO-a, u Ukrajinu. Ovaj problem ne postoji za Grčku i mislim da ne postoji za ogromnu većinu naših kolega, objasnio je Micotakis.

Za Švedsku ovo pitanje nije aktuelno, rekao je premijer te zemlje Ulf Kristerson.

-Tradicija Francuske nije i švedska tradicija. Poštujem želju Francuske da pomogne Ukrajini. Sada pomažemo Ukrajini na drugi način isporukama sredstava. Ukrajini takođe nije potrebno slanje vojnika, To pitanje nije aktuelno, rekao je on.

Mađarska oštro protiv

Mađarska je odlučno protiv vojnika i oružja u Ukrajinu i smtra da konflikt ne treba produbljivati već okončati, rekao je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

-Čujemo vesti sa jučerašnjeg sastanka u Parizu. Pozicija Mađarske je jasna i čvrsta: nismo spremni da šaljemo u Ukrajinu ni oružje ni vojnike. Rat ne treba produbljivati već okončati, napisao je Sijarto na društvenim mrežama.

Ukrajinska vojska izgubila mesto koje je osvojila tokom kontraofanzive

Ukrajinski poslanik Aleksej Gončarenko priznao je da su Oružane snage Ukrajine izgubile selo Rabotino u Zaporoškoj oblasti.

Gončarenko je za španski portal „20 minuta“ izjavio da je situacija za ukrajinske trupe teška i da se oni nalaze u bezizlaznoj situaciji.

Zelenski: Bez pomoći SAD biće teško

Oružanim snagama Ukrajine biće veoma teško da sprovode odbrambena dejstva ako Vašington ne pruži vojnu pomoć Kijevu, izjavio je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski u intervjuu za „Si-En-En“.

-Ljudi će biti spremni, ali neće biti spremna oprema i brigade… neće biti spremni da se brane… To će biti veoma teško, rekao je Zelenski odgovarajući na pitanje da li će Oružane snage Ukrajine biti spremna za dejstva ruskih snaga na prvoj liniji fronta, ako u Ukrajinu ne stigne podrška iz Sjedinjenih Američkih Država.

Istovremeno, Zelenski je naveo da, ukoliko Kijev ne dobije pomoć od Vašingtona, ove godine ukrajinska vojska neće imati nikakvog uspeha na frontu.

U Zaporoškoj oblasti sprečen teroristički napad specijalnih službi Ukrajine

Ruske snage bezbednosti sprečile su pokušaj da se u Zaporoškoj oblasti izvede teroristički napad uz primenu sredstva analognog bojnom otrovu BZ, saopštila je Federalna služba bezbednosti Rusije. Privedeno je troje ukrajinskih državljana, prenosi Sputnjik.

"Federalna služba bezbednosti Rusije sprečila je pokušaj ukrajinskih specijalnih službi da izvedu teroristički napad uz primenu sredstva koje analogno bojnom otrovu BZ po klasifikaciji NATO. Oduzeti preparati koriste se za pravljenje hemijskog oružja masovnog uništenja i pripremani su u SAD. Privedeno je troje ukrajinskih državljana", navodi se u saopštenju.

Putin: Rusija će nastaviti da jača potencijal Snaga za specijalne operacije

Ruski predsednik Vladimir Putin istakao je da će Rusija nastaviti da jača Snage za specijalne operacije i da ih oprema naoružanjem nove generacije, prenosi Tanjug. 

- Nastavićemo da jačamo Snage za specijalne operacije, povećavamo njihovu mobilnost, udarni potencijal, opremamo ih naoružanjem i opremom nove generacije - rekao je Putin u čestitki povodom Dana Snaga za specijalne operacije.

Istakao je da je to jedan od glavnih prioriteta za razvoj ruske vojske i mornarice.

Predsednik Rusije je u video-poruci rekao da su Snage za specijalne operacije, čije je formiranje počelo 2009. godine, postale moćna udarna snaga ruske vojske i u praksi dokazale da su spremne da "stanu u odbranu otadžbine i brane nacionalne interese Rusije bilo gde u svetu", prenosi Interfaks. Dan snaga za specijalne operacije u Rusiji se od 2015. godine obeležava 27. februara.

BONUS VIDEO:

MANASTIR SVETOG PROROKA ILIJE KOD DERVENTE: Kako se odlazi po badnjak i šta običaji nalažu