BERLIN NA ZAČELJU? Potvrđene slutnje - Nemačka ekonomija najveći "bolesnik Evrope"

Podaci koji svedoče o stanju privrede, ispod su svih pesimističkih očekivanja. Odavno već nije novost da, gotovo do juče najjačoj privredi Starog kontinenta, ide loše. I Zigfrid Rusvurm, predsednik Udruženja nemačke industrije, izrazio je, početkom godine, nedvosmislenu sumnju u relativno skoriji oporavak, jer "naša privreda, sve više zaostaje za većinom drugih velikih industrijalizovanih zemalja".

Dovoljno govori i prognoza rasta iz pera koalicione vlade kancelara Olafa Šolca koja je prvobitno iznosila 1,3 odsto, a potom korigovana na 0,2 procenta. "Prilično smo iznenađeni", prokomentarisao je Almut Baler sa Instituta za ekonomska istraživanja u Esenu. Predsednik Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIV) Marsel Fračer, upozorava da se "kratkoročno ništa neće promeniti u činjenici da će troškovi energije u Nemačkoj ostati znatno viši nego u drugim ekonomijama koje nisu bile toliko zavisne od ruskog gasa i nafte".

Optimistički vetrovi prema pisanju nemačkih medija, duvaju jedino od inflacione stope koja se, kako ocenjuje ministar finansija Kristijan Lindner, "da obuzdati". Lane je njen procenat varirao u okviru proseka od 5,9 odsto. Šolcova "Semafor koalicija", nada se ove godine cifri od 2,8 odsto, stoji u njenom godišnjem ekonomskom izveštaju.

Istovremeno, vlada sprema novu finansijsku injekciju Ukrajini koja premašuje deset milijardi evra. Kad se ima u vidu ekonomsko "trokiranje" i činjenica koju je objavio magazin "Špigl" da je ukupna pomoć Kijevu, od početka rata, iznad 200 milijardi evra, ne čudi bunt nemačkih građana koji ih u ogromnom broju izvodi na ulice. Uz to "pada" novi nizak udarac za Šolca koji (ne)uspešno glumi spokojstvo i optimizam: liberali razmišljaju o izlasku iz vlade, ogorčeni neposlušnošću svojih koalicionih partnera kad se razmatraju zakonski projekti iz njihove kuhinje.

Nesuglasice u vlasti u Berlinu umnožavaju se i dodatno komplikuju nimalo svetlu situaciju u kojoj se zemlja nalazi. Dojče vele piše da zeleni ministar ekonomije Robert Habek i liberal na čelu resora finansija, Lindner, vuku svako na svoju stranu. "Jedan u klin, drugi u ploču", konstatuje ovaj medij.

Iako se obojica slažu da je konkurentnost Nemačke kao poslovne lokacije ugrožena, Lindner traži poreske olakšice za kompanije, a Habek želi poseban investicioni fond koji bi se finansirao novim zaduživanjem. Njihovi dosadašnji pregovori ne ukazuju na mogućnost susretanja na pola puta.

Nemačka pati i od strukturnih problema, nagomilavanih tokom godina. Među njima, Habek apostrofira nedostatak radnika, što će se u budućnosti još pogoršati i dodatno usporiti privredni rast. "Trebaju nam sva znanja i veštine, sve ruke i umovi, svi talenti i sposobnosti", veli on i dodaje da je neophodno više obrazovanja, bolje mogućnosti za žene i efikasniji podsticaji za starije ljude da, dobrovoljno, rade duže. Ali, treba i više uvoza kvalifikovanih radnika, te njihova bolja integracija na tržište rada.

I državni deficit je za nekoliko milijardi veći od očekivanog, pošto je vlast, da bi ublažila krizu, lane potrošila znatno više novca, nego što je dobila. Federalni, državni, lokalni i socijalni rashodi, premašili su prihode za 87,4 milijarde evra, objavio je Federalni zavod za statistiku. Prvobitna procena u januaru, pokazala je gubitak od skoro 83 milijardi evra. Bruto domaći proizvod, ponovo je ostao ispod gornje granice u EU od tri procenta.

Za novo zaduživanje, "zasluga" pripada saveznoj vladi, koja je prijavila finansijski deficit od 79 milijardi evra. Većina stručnjaka očekuje da će novo zaduživanje nastaviti da pada zbog vladinih mera štednje posle presude Saveznog ustavnog suda o zauzdavanju kočnice duga.