KRVAVE BITKE U UKRAJINI TEK PREDSTOJE: Analiza "Novosti" - Šta zaista pokazuje tok dosadašnjeg ratovanja oružanih snaga Moskve i Kijeva

Ruska vojska je dobila još jedan veliki boj, ali se ne može reći da je već dobila rat. Dokaz da je u pravom smislu proradila ruska vojna mašinerija je to da su za osvajanje Bahmuta, Rusi ratovali devet meseci, a za Avdejevku četiri meseca, mada je ona bila bolje utvrđena i branjena. Sada je neuporedivo bolja koordinacija zajedničkog nastupa jedinica, avijacije i dronova.

Da će se proliti još mnogo krvi i izginuti još vojnika i civila, potvrđuje dosadašnje ratovanje. U protekle dve godine pokazalo se da je bio bez osnova preterani optimizam kad je ruski predsednik Vladimir Putin dao komandu 24. februara 2022. godine da se krene u specijalnu vojnu operaciju. Mnogi su poverovali da će se sve brzo završiti, a da će se ukrajinska vojska raspasti. Tako su mislili i eksperti na Zapadu, što razlog preseljenja gotovo svih ambasada iz Kijeva.

Mada se i sada koristi termin specijalna vojna operacija, svima je postalo jasno da je to zapravo pravi krvavi rat. Koliko je tačno ljudi poginulo za dve godine, nijedna strana ne saopštava. Portparoli obe zaraćene armije na svakodnevnim brifinzima govore samo o pogibijama protivnika i njihovoj uništenoj vojnoj tehnici.

U prvom naletu, ruska armija, zauzela je deo istočnih ukrajinskih oblasti i ušla u one delove Donbasa koji su se odvojili od Ukrajine. Očigledno je da se nije računalo na žestok otpor Ukrajine, pa su sa severa krenule kolone tenkova koje su Ukrajinci sa lakoćom uništavali svojim dronovima. U to vreme, Kijev je imao znatno više bespilotnih letelica, ne samo onih udarnih već i "malih ptica", sa kojima se dobro vide pozicije neprijatelja. Osim toga, imali su podršku američkih i satelita drugih zemalja NATO. Tome treba dodati i satelitsku mrežu Star-linka, jer je sa njenim vlasnikom, milijarderom Ilonom Maskom, potpisan komercijalni ugovor.

Glavni problem rukovodstva u Moskvi, bio je što su ruske obaveštajne službe napravile pogrešne analize stanja i raspoloženja u ukrajinskoj armiji i narodu. Ušlo se u ratnu operaciju sa stotinjak hiljada vojnika, što je bilo premalo za veliku dužinu fronta. Osim toga, verovalo se da će građani sa oduševljenjem dočekivati rusku vojsku i da će brzo dezertirati mnoge ukrajinske jedinice. Ni jedno ni drugo se nije dogodilo.
Ruska javnost je bila šokirana kad se saznalo da su mnoga vojna skladišta koja je trebalo da se čuvaju za rezerviste, bila prazna. U jednom od nedavnih intervjua, poznati ruski general-pukovnik u penziji Leonid Ivašov je kazao da je nestalo oko milion i po vojničkih kompleta. U tim skladištima nije bilo ni čizama ni odeće. Putin je tada naredio da se smene generali odgovorni za ratne rezerve.

Ali, zahvaljujući dobrom ekonomskom stanju, rusko rukovodstvo je vrlo brzo uspelo da reši brojne probleme. Proradila je moćna vojna industrija i počela je da se menja situacija na frontu. U toku dve godine ratovanja, ruska vojska je postala mnogostruko brojnija, uigranija i objektivno moćnija. Vojna industrija je počela da proizvodi pet puta više tenkova i druge vojne tehnike.

Jedan od prvih koji je Moskvu podržao u vojnoj operaciji bio je predsednik Čečenije Ramzan Kadirov. Njegova ideja je bila da se vojska popuni dobrovoljcima koji će biti nagrađeni, a ne mobilizacijom u velikim gradovima, jer prisilno mobilisani nisu dovoljno motivisani za rat. Upravo su Čečeni dali primer kako se mogao organizovati veliki broj dobrovoljaca. Većinom su to mlađi ljudi iz seoskih sredina. I u redovima drugih dobrovljačkih jedinica, mahom su ljudi iz provincije.

Nesporno je da se ruska vojska nije uplašila od toga što su članice NATO otvoreno pomagale ukrajinsku vojsku. Kad je rukovodstvo u Berlinu saopštilo da će poslati svoje tenkove Ukrajini, to je samo još više motivisalo ruske vojnike koji su odgovarali "goreće nemački tenkovi kao što su goreli u Staljingradskoj i Kurskoj bici". I tako je bilo.
Popularni ruski pevači Nikolaj Baskov i Grigorij Leps prvi su predložili novčane nagrade vojnicima koji unište tenkove zapadne proizvodnje. Svako ko uništi jedan zapadni tenk na ratištu u Ukrajini, dobijao je milion rubalja. Pokazalo se da u savremenom ratu ti nemački "leopardi" nisu više tako opasni kao nekada. Veliki broj pevača i glumaca išao je na front. Ali zapadni mediji su se uglavnom koncentrisali na one koji su pobegli u Izrael i otuda kritikuju Putina i armiju.

Iako je lane šef Kremlja govorio da je prioritet da se dođe na administrativne granice Donbasa i Zaporoške i Hersonske oblasti, taj zadatak nije ostvaren. Zato će ruske jedinice nastojati da, posle Avdejevke, nastave da napreduju na zapad. Kako će se razvijati događaji zavisi od oružja koje Ukrajina dobije od Zapada i da li će inkasirati novac za pokrivanje velike rupe u budžetu, budući da ima velike probleme sa isplatama plata i penzija.

U Moskvi više niko ne negira da ukrajinska vojska fanatično ratuje. Kako je nedavno Putin rekao, sa obe strane fronta uglavnom se govori na ruskom. Jedan broj oficira u ukrajinskoj armiji su Rusi. Uostalom i novi komandant armije Aleksandar Sirski je Rus.
Uopšte nema sumnje da će ruska vojska nastojati da izađe najmanje na obale Dnjepra, a zatim i dalje u dubinu Ukrajine. Putin je otvoreno najavio da će se ići dotle da ukrajinska vojska ne može da gađa dalekometnim raketama gradove u Rusiji. Planovi ruskog rukovodstva što se tiče ukrajinskih teritorija nisu do kraja određeni. Za sada je cilj da se oslobode do teritorije Donbasa, a zatim i oni delovi Hersonske i Zaporoške oblasti i dalje pod kontrolom ukrajinskih vlasti. U Moskvi ističu da su sve teritorije sa leve obale Dnjepra iskonski ruske.

Povremeno se govori o tome da je i Odesa stari ruski grad, kao i Nikolajev. Zbog svega, oficiri kažu da ruska vojska mora osvojiti celu ukrajinsku crnomorsku obalu. Naravno da to neće biti lako, jer se u uličnim borbama u velikim gradovima jako mnogo gine. Zato na početku rata Rusi na istočnom frontu Ukrajine nisu napadali, već zaobilazili najveće i najvažnije gradove.

Uslov da Rusija prestane sa ratom je poznat. Rukovodstvo u Moskvi ne namerava da napušta osvojene teritorije, a drugo, ne manje važno, jeste da se Ukrajina obaveže da će biti neutralna i da neće ulaziti u NATO.

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je sam sebi zavezao ruke time što je potpisao ukaz kojim je sebi i drugima zabranio pregovore sa Putinom. Ubedili su ga zapadni saveznici da, uz njihovu vojnu i finansijsku pomoć, može da pobedi Rusiju. Ali, već sada na Zapadu preko medija poručuju da su se umorili od rata i da bi trebalo sesti za pregovarački sto. Za rukovodstvo u Moskvi nije važno ko će u Kijevu jednog dana morati da potpiše kapitulaciju.

U najnovijem intervjuu bivšeg premijera i predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva, sada potpredsednika Saveta bezbednosti RF, ističe se da su vlasti u Kijevu zapravo marionete koje ispunjavaju to što im naredi NATO. Njegova je prognoza da normalnih odnosa sa Amerikom neće biti decenijama, bez obzira ko će tamo biti na vlasti.

Medvedev, kao i Putin, smatra da su Ukrajinci i Rusi zapravo jedan narod bez obzira na to što postoji razlika u jeziku. On ne može tačno da precizira gde će se zaustaviti ruska vojska, ali je lako moguće da osvoji i Kijev, nekada ruski grad. Medvedev ocenjuje da je uloga Zelenskog žalosna, ali da bi, osim njega, trebalo da ode cela tamošnja elita, jer bez uništenja nacionalističke i profašističke klike u Ukrajini, nemoguće je garantovati budućnost Rusije. 

BONUS VIDEO:

Ko će biti predsednik Narodne skupštine? ORLIĆ: Srbiju vodiće ljudi koji su dobili narodno poverenje