ŠOLC "MINIRAO" URSULU: Umesto "već viđene" šefice EK, novi čelnik NATO mogao bi da bude Mark Rute
Diplomatska borba za naslednika Jensa Stoltenberga na mestu prvog čoveka Severnoatlatnske alijanse u punom je jeku.
Dok se Norvežanin, posle punih deset godina, sprema da uskoro, za nekoliko meseci, napusti ovu funkciju, dvoje zemljaka, Nemci, Olaf Šolc i Ursula fon der Lajen, vode iza kulisa ljutu borbu koja će, po svoj prilici, koštati nove funkcije aktuelnu šeficu evropske izvršne vlasti.
Fon der Lajenova je figurirala kao najozbiljnija kandidatkinja da na čelu NATO zameni Stoltenberga. Ali, isprečio se nemački kancelar Olaf Šolc, kao oštri oponent njenog imenovanja. Razlog za to je što smatra da je previše oštra kritičar prema Rusiji. Time se ovih dana uveliko bave nemački i zapadnoevropski mediji.
Po kuloarima se priča da je američki državni sekretar Entoni Blinken predoložio predsedniku Džozefu Bajdenu Ursulu fon der Lajen kao Stoltenbergovu naslednicu. Zatim su porazgovarali sa Šolcom, koji je kategorički bio protiv. Aktuelni nemački kancelar smatra da bi trenutne oštre kritike Fon der Lajenove prema Moskvi mogle da budu kontraproduktivne na duge staze. To je, kažu, čak i pismeno obrazložio.
Ursula fon der Lajen je pokazala veliko interesovanje za rat u Ukrajini i sukob između Izraela u Hamasa u Gazi, "pretičući" ponekad u izjavama i angažmanu čak i evropskog šefa diplomatije Đozepa Borelja i predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela, što pokazuje da ima afiniteta da možda preuzme i NATO. Kao pozitivna stavka u njenoj biografiji je i to što je prethodno pet i po godina bila nemački ministar odbrane. Ali, usprotivio se Šolc.
Dobro obavešteni izvori u Briselu nagoveštavaju da bi, dok traje trvenje između Šolca i Fon der Lajenove, iz svega najviše mogao da profitira aktuelni holandski premijer Mark Rute, koji sada, u odsustvu saglasnosti oko predsednice Evropske komisije, izbija na prvo mesto kao najozbiljniji kandidat da uskoro preuzme funkciju čelnika NATO.
Nemački "Velt am Zontag" piše da je tokom upravo završene Minhenske konferencije o bezbednosti Rute o svemu razgovarao sa prisutnim liderima članica NATO, te da Vašington, London, Pariz i Berlin odlučno podržavaju njegovu kandidaturu. Jedino se, kažu, Mađarska, za sada, ne slaže. Do sada je holandski premijer sakupio saglasnost 21 zemlje od ukupno 31 članice.
RUTEOVA RUTA
Ruteove šanse rastu iz dana u dan, piše "Velt am Zontag". Stoltenbergu produženi mandat ističe 1. oktobra, ali bi, kako se nagoveštava, ime njegovog naslednika zvanično moglo da bude poznato sredinom jula na proslavi 75 godina NATO u Vašingtonu. Saveznici se nadaju da će nezvanično odluka biti doneta i pre evropskih izbora u junu. Mark Rute (57) je premijer Holandije još od oktobra 2010. godine.