KUVAJU KAFU TAMO GDE SE MENJALO ULJE: Kako Pariz zbog energetske krize i pandemije menja lice grada

Zbog uvedenog rada od kuće, sve više se oslobađa kancelarijski prostor, a ono što je započeo virus, nastavila je štednja. Jer, poslodavcima se više isplati da zaposleni, kad god je to moguće, nastave da rade iz svoje dnevne sobe, trošeći, tako, sopstveno grejanje i struju. Istovremeno se i ne gubi nepotrebno vreme na prevoz.

Ogroman broj Francuza koji radi kancelarijski posao i danas odlazi u preduzeće jednom, dva ili najviše tri puta nedeljno, iako je pandemija korone odavno završena. Sve to otvorilo je i novo pitanje šta sa praznim kancelarijama, dok, istovremeno, dolazi do sve veće potražnje stambenog prostora koji je u Parizu uvek bio deficitaran.

Statistika je pozazala da je u Parizu i pariskom regionu trenutno neiskorišćeno blizu 4,5 miliona kvadratnih metara biroa! Tako u najvećem evropskom poslovnom kvartu Defans na najbližoj pariskoj zapadnoj periferiji zvrji prazno 20 odsto kancelarija. Neki proračuni su pokazali da bi za svega nekoliko godina, do 2030, potražnja za kancelarijama mogla da opadne za čak 38 odsto u nekim gradovima u koje svakako spada i Pariz.

S druge strane, sve je manje raspoloživih stanova. Poslednji podaci pokazuju da je 2022. godine socijalni stan, po privilegovanim državnim cenama za izjanmljivanje, tražilo blizu osamsto hiljada ljudi. Pre desetak godina, bilo ih je upola manje. Gradske vlasti mogu da zadovolje samo jednu desetinu podnetih zahteva.

Razlog za to je izuzetno skupa cena, i iznajmljivanja, i kupovine na tržištu. Prosečno, u Parizu se najam klasičnog kvadratnog metra, zavisno od veličine stana i lokacije, plaća od 27 do 30 evra. Za osamdeset kvadrata, treba, dakle, izdvojiti blizu dve i po hiljade mesečno. Mnogi stanovi u centralnim delovima su i skuplji. Što se kupovine tiče, cene se kreću od 7 do 12 hiljada evra po kvadratu, pa bi tako pomenuti stan od 80 kvadrata mogao da košta i milion evra. Ekstremi idu od 5 do 25 hiljada po kvadrtnom metru, a ima i onih koji su neprocenjivi.

Zbog svega, gradske vlasti Pariza su krenule u akciju pretvaranja napuštenih automehaničarskih servisa, garaža i hangara u stambeni prostor. Prave se, tako, i manji kancelarijski prostori, koje firme sada iznajmljuju ili kupuju, napuštajući velike i glomazne komplekse. Ističe se i da je ovaj način više ekološki, nego da se podižu nove zgrade, iako je sve skuplje za oko dvadeset odsto.  Tako sada u urbanom pejzažu niču prostori iza staklenih fasada, s puno svetla, iz tridesetih godina, u kojima su se donedavno popravljali automobili, a na koje je gazda u međuvremenu stavio katanac.  

Hiljade kvadratnih metara promenilo je tako namenu, čime se ujedno menja i lice grada. U Parizu se trenutno transformiše tridsetak bivših automehaničarskih kompleksa, jer se ovakva vrsta delatnosti sada više koncentriše na periferiji. Izmene vrše specijalizovane arhitektonske firme koje se trude da zadrže spoljni izgled, jer su fasade uglavnom zaštićene zakonom imajući u vidu da datiraju iz ranijih epoha, dok je iznutra sve drugačije.

Prave se čak i unutrašnja dvorišta, da bi sve bilo kompatibilnije sa stanovima, nekada se arhitekte suočavaju i s izazovima polunivoa, ali sve to samo daje dodatni šarm netipičnom stanovanju. Pažnja se uglavnom poklanja velikim prostorima, bez pregrada. Sve mora da bude prilagođeno i savremenim ekološkim normama. Tako se na mestu nekadašnjih dizalica za automobile, sada nalaze velike kružne stepenice, dok su na krovnim terasama izgrađene kantine s fantastičnim pogledom, odakle može da se vidi ceo Pariz, dok se jede sendvič ili pije kafa. Tamo gde se menjalo ulje, sada se kuva prva jutarnja kafa.

Sve je manje i garaža. Pre tridestak godina svaka druga porodica u Parizu je imala automobil, danas ga ima tek svaka treća. Koristi se javni prevoz, zbog velikih gužvi, smanjene brzine na svega 30 kilometara na sat, sužavanja gradskih atertirija, sve skupljeg parkinga i goriva. Rezultat je 100.000 parking mesta viška, kojima gradske vlasti menjaju namenu. Tako nastaju hiljade novih stanova i stotine kancelarija.

GARAŽE KAO LEGO KOCKICE

Poučeni iskustvom tendencije smanjivanja broja automobila po glavi stanovnika, u nekim gradovima, poput Bordoa, danas zidaju modularne garaže, da bi jednom mogle lako i po normama da budu pretvorene u stanove. O ovom fenomenu je nedavno prikazana i velika reportaža na francuskoj nacionalnoj televiziji.